Istraživači iz Nationvide Children’s Hospitala otkrili su da kada je u pitanju oporavak od potresa mozga, vrsta aktivnosti je važna. U studiji objavljenoj u British Journal of Sports Medicine, istraživači su otkrili da ograničavanje vremena ispred ekrana i rani povratak u školu nakon potresa mozga može ubrzati oporavak.
„Povećano vreme provedeno u učionici, učešće u nekim aktivnostima posle škole ili rad na poslu je u našoj studiji povezano sa bržim rešavanjem simptoma, posebno za učesnike sa nižim rezultatima post-akutnih simptoma“, rekao je glavni autor dr Jingzhen Ginger Iang. D., MPH, glavni istraživač u Centru za istraživanje povreda i politiku Istraživačkog instituta Abigail Vekner u Nationvide Children’s.
„Međutim, kada su aktivnosti uključivale značajno vreme ispred ekrana – poput surfovanja internetom ili igranja video/kompjuterskih igrica – tokom prve nedelje nakon povrede, simptomi su se sporije rešavali.
Dok neka istraživanja o pedijatrijskom potresu mozga sugerišu da ranije uvođenje fizičke aktivnosti promoviše oporavak, malo se zna o intenzitetu i trajanju kognitivne aktivnosti nakon potresa mozga i njegovom potencijalnom uticaju na ishode oporavka od potresa mozga.
Ova nova studija, koju su sproveli stručnjaci Nacionalnog dečjeg centra za istraživanje i politiku povreda, odeljenja za sportsku medicinu, Centra za biobihejvioralno zdravlje i odeljenja za hitnu medicinu procenila je intenzitet i trajanje dnevne kognitivne aktivnosti o kojoj su izveštavali adolescenti (uzrasta od 11 do 17 godina). ) nakon potresa mozga i ispitao veze između ovih aktivnosti i trajanja simptoma.
Učesnici su prijavili povećanje kognitivnih aktivnosti niskog intenziteta – kao što su slušanje muzike, čitanje, gledanje televizije i upućivanje ili primanje telefonskih poziva – i ukupnih minuta ukupnih kognitivnih aktivnosti kako su se njihovi simptomi povlačili.
Prethodne kliničke smernice za mlade sa potresima mozga su preporučivale potpuni fizički i mentalni odmor dok se simptomi ne povuku kako bi se izbegla ponovna povreda i smanjili zahtevi za povređeno tkivo. Međutim, nedavni klinički i eksperimentalni podaci su pokazali da produženi fizički odmor malo doprinosi poboljšanju funkcionalnih ishoda, a rezultirajuća izolacija i povlačenje mogu imati neželjene fizičke, društvene i obrazovne posledice.
„Djecu i tinejdžere treba ohrabriti da se vrate svojim rutinama i učestvuju u aktivnostima poput klubova, poslova i domaćih zadataka nakon što dožive potres mozga, ali imajte na umu da za neke pacijente, produženo vrijeme ispred ekrana u vanškolskim aktivnostima kao što su igre ili internet pomeranje može da utiče na oporavak ako pogorša njihove simptome“, rekao je koautor Thomas Pommering, DO, šef odeljenja i direktor klinika za potres mozga Nationvide dečijeg odeljenja za sportsku medicinu.
„Preporučujemo pacijentima sa potresom mozga da mudro biraju svoju aktivnost na ekranu, fokusirajući se prvo na školske zahteve.“
Prema studiji, prosečno vreme kada su se deca vratila u školu nakon potresa mozga bila je skoro jedna nedelja. Simptomi su se sporije rešavali kada je povratak u školu bio odložen. Pored toga, učešće u aktivnostima kluba bilo je povezano sa bržim rešavanjem simptoma.
„Bolje razumevanje odgovarajućeg ‘doziranja’ i vremena za uvođenje kognitivne aktivnosti je kritično potrebno za naše pacijente,“ objašnjava koautor Džejms Mekdonald, MD, MPH, lekar sportske medicine u Nationvide Children’s.
„Povećano angažovanje u učionici tokom prve nedelje nakon potresa mozga, posebno za mlade sa nižim rezultatima simptoma posle potresa, može značiti da se simptomi brže rešavaju i tinejdžeri se vraćaju normalnom životu.
Odnos između nivoa kognitivne aktivnosti i razrešenja simptoma može biti dvosmeran, sa poboljšanjem simptoma posle potresa mozga što dovodi do viših nivoa kognitivne aktivnosti i obrnuto. Stoga je kontrola trenutnih nivoa simptoma prilikom procene povezanosti između kognitivne aktivnosti i razrešavanja simptoma, kao što je to uradila ova studija, ključna.
Porodice treba da sarađuju sa timom za brigu o svom detetu kako bi razvili plan zasnovan na težini povrede i prekretnicama oporavka.
