Iran je u nedelju obeležio 45. godišnjicu Islamske revolucije 1979. godine usred tenzija koje su zahvatile širi Bliski istok zbog nastavka rata Izraela protiv Hamasa u pojasu Gaze.
Hiljade Iranaca marširalo je glavnim ulicama i trgovima ukrašenim zastavama, balonima i transparentima sa revolucionarnim i verskim sloganima.
U Teheranu je masa mahala iranskim zastavama, skandirala slogane i nosila plakate na kojima je ispisano tradicionalno „Smrt Americi“ i „Smrt Izraelu“. Neki su spalili zastave SAD i Izraela, što je uobičajena praksa na provladinim skupovima.
U većim gradovima širom zemlje bilo je snažno obezbeđenje.
Godišnjica je usledila mesec dana nakon smrtonosnog napada ekstremističke grupe Islamska država u centralnom gradu Kermanu u kojem je poginulo najmanje 95 ljudi tokom komemoracije istaknutom iranskom generalu Kasemu Sulejmaniju koga su SAD ubile u napadu dronom 2020.
Iran je pokušao da okrivi SAD i Izrael za napad dok se izraelska ofanziva u Pojasu Gaze nastavlja. Islamska Republika je izvršila raketne napade na Irak i Siriju. Zatim je udario na navodne mete antiiranske sunitske militantne grupe Džaiš al-Adl u Pakistanu sa nuklearnim oružjem, koji je odgovorio sopstvenim udarima na Iran, dodatno podižući tenzije u regionu zapaljenom ratom Izrael-Hamas.
Ranije u januaru u napadu dronom ubijena su tri američka vojnika u Jordanu, za šta je tvrdila krovna grupa frakcija koje podržava Iran, poznate kao Islamski otpor u Iraku. SAD su saopštile da smatraju Teheran odgovornim. Iran je zapretio da će „odlučno odgovoriti“ na svaki američki napad na Islamsku Republiku.
Islamska revolucija počela je raširenim nemirima u Iranu zbog vladavine šaha Mohameda Reze Pahlavija. Šah, neizlečivo i tajno bolestan od raka, pobegao je iz zemlje u januaru 1979. Ajatolah Ruholah Homeini se tada vratio iz egzila, a vlada je pala 11. februara 1979, posle dana masovnih demonstracija i sukoba između demonstranata i bezbednosnih snaga.
