Desetine miliona ljudi širom sveta se i dalje bori sa dugotrajnim COVID-om, a iako je prošlo četiri godine od početka pandemije, ovo stanje i dalje ostaje neuhvatljivo za testiranje i lečenje.
Međutim, nova istraživanja bi mogla da pruže ključne tragove o prirodi i mehanizmima dugotrajnog COVID-a, podstičući nadu u buduće otkriće i istraživanje drugih hroničnih sindroma.
Dugotrajni COVID obuhvata širok spektar simptoma koji persistiraju nedeljama i mesecima nakon akutne infekcije virusom SARS-CoV-2, uključujući umor, otežano disanje, bolove u mišićima i kognitivne poteškoće.
Nedavna studija je otkrila značajne razlike u proteinima u krvi dugotrajnih pacijenata sa COVID-om, što sugeriše da postoji disfunkcija sistema komplementa, dela imunog sistema tela koji može doprineti oštećenju tkiva.
Iako ovo otkriće može pružiti važan uvid u patofiziologiju dugotrajnog COVID-a, istraživači upozoravaju da ova disfunkcija ne može objasniti sve aspekte ovog sindroma.
Ipak, ova nova otkrića podstiču nadu u razumevanje dugotrajnog COVID-a i otvaraju put ka razvoju budućih testova i terapija.
Podrška pacijentima sa dugotrajnim COVID-om takođe je ključna, a grupna rehabilitacija je pokazala poboljšanje kvaliteta života ovih pacijenata.
Ovo istraživanje takođe može imati šire implikacije na razumevanje drugih hroničnih stanja i sindroma, poput sindroma hroničnog umora ili dugotrajnih simptoma nakon gripa.
Iako tačan broj ljudi koji pate od dugotrajnog COVID-a nije precizno poznat, vakcinacija i dalje igra ključnu ulogu u smanjenju rizika od ovog stanja.
Nadamo se da će dalja istraživanja o dugotrajnom COVID-u pružiti odgovore i olakšanje za milione ljudi širom sveta koji se i dalje bore sa ovim izazovnim stanjem.
