Tim istraživača predvođen fakultetom Medicinskog fakulteta Univerziteta Indijana razvio je revolucionarni novi test krvi za šizofreniju, psihijatrijski poremećaj koji uključuje halucinacije i zablude.
Šizofrenija i srodni psihotični poremećaji pogađaju preko 3 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama. Novi test identifikuje biomarkere u krvi osobe koji mogu objektivno da izmere njihovu trenutnu težinu i budući rizik od šizofrenije i da ih uporede sa tretmanima koji će biti najefikasniji za njihovu individualnu biologiju.
„Šizofreniju je teško dijagnostikovati, posebno u ranoj fazi, i veoma je važno uparivanje ljudi sa pravim tretmanom od samog početka,“ rekao je Aleksandar Nikulesku, MD, dr, profesor psihijatrije i medicinske neuronauke na Medicinskom fakultetu IU, psihijatar osoblja i istraživač u Medicinskom centru Uprave za veterane Richard L. Roudebush u Indijanapolisu i viši autor studije.
„Psihoza se obično manifestuje u mladom odraslom dobu — u prvom periodu života. Stres i droge, uključujući marihuanu, su faktori koji izazivaju genetsku ranjivost. Ako se ne kontroliše, psihoza dovodi do nagomilavanja biološke štete, socijalne štete i psihološke štete.“
U studiji objavljenoj u Molekularnoj psihijatriji, istraživači su testirali psihijatrijske pacijente koje su pratili više od jedne decenije. Identifikovali su biomarkere koji su predviđali visoke halucinacije i stanja visoke zablude, kao i buduće psihijatrijske hospitalizacije povezane sa halucinacijama i deluzijama. Takođe su proučavali koji su biomarkeri meta postojećih lekova, što omogućava da se pacijenti uporede sa pravim tretmanima.
Rad se zasniva na prethodnim istraživanjima Nikuleskua i njegovih kolega u poslednje dve decenije o krvnim biomarkerima za druge psihijatrijske poremećaje (poremećaji raspoloženja, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj, rizik od samoubistva, bol i poremećaji pamćenja).
Nikulesku je generalno rekao da su najbolji biomarkeri bili prediktivniji od standardnih skala koje se koriste za procenu nekoga sa halucinacijama ili deluzijama, što znači da upotreba ovog testa biomarkera može pomoći u smanjenju subjektivnosti i neizvesnosti psihijatrijskih procena.
„Na sreću, biološki, neki od postojećih lekova deluju prilično dobro ako se započnu rano kod pravih pacijenata“, rekao je Nikulesku. „Društvena podrška je takođe najvažnija, a kada se ona i lekovi postave, psihološka podrška i terapija takođe mogu pomoći. Ostalo je još dosta toga da se razume i primeni u vezi saznanja i njegovih abnormalnosti, ali ima razloga za optimizam u ovoj eri precizna psihijatrija u nastajanju“.
