Osećate bol, pa popijete par ibuprofena ili acetaminofena. Ako je bol jak ili hroničan, možda će vam biti propisano nešto jače — opioidni lek protiv bolova koji može izazvati zavisnost u nekim okolnostima.
Ali šta ako biste mogli da ublažite bol tako što ćete neinvazivno manipulisati mestom u mozgu gde je bol registrovan?
Nova studija Vinna Legona, docenta na Institutu za biomedicinska istraživanja Fralin u VTC-u, i njegovog tima ukazuje na tu mogućnost. Studija, objavljena u časopisu Pain, otkrila je da zvučni talasi fokusiranog ultrazvuka niskog intenziteta usmereni na mesto duboko u mozgu koje se zove insula mogu smanjiti i percepciju bola i druge efekte bola, kao što su promene otkucaja srca.
„Ovo je studija dokaza o principu“, rekao je Legon. „Možemo li da usmerimo energiju ultrazvuka do tog dela mozga, i da li to čini bilo šta? Da li menja reakciju tela na bolni stimulus da bi se smanjila vaša percepcija bola?“
Fokusirani ultrazvuk koristi istu tehnologiju koja se koristi za posmatranje bebe u materici, ali isporučuje uski opseg zvučnih talasa do male tačke. Pri visokom intenzitetu, ultrazvuk može ukloniti tkivo. Pri niskom intenzitetu, može izazvati nežnije, prolazne biološke efekte, kao što je promena električne aktivnosti nervnih ćelija
Neuronaučnici su dugo proučavali kako se nehirurške tehnike, kao što je transkranijalna magnetna stimulacija, mogu koristiti za lečenje depresije i drugih problema. Legonova studija je, međutim, prva koja cilja na insulu i pokazuje da fokusirani ultrazvuk može dopreti duboko u mozak kako bi ublažio bol.
U studiji su učestvovala 23 zdrava čoveka. Toplota je primenjena na nadlanice njihovih ruku da izazove bol. U isto vreme, nosili su uređaj koji je isporučivao fokusirane ultrazvučne talase do tačke u njihovom mozgu vođen magnetnom rezonancom (MRI).
Učesnici su ocenjivali svoju percepciju bola u svakoj aplikaciji na skali od 0 do 9. Istraživači su takođe pratili broj otkucaja srca i varijabilnost otkucaja srca svakog učesnika – neregularnost vremena između otkucaja srca – kao način da se utvrdi kako ultrazvuk mozga takođe utiče na reakcija tela na bolni stimulus.
Učesnici su prijavili prosečno smanjenje bola za tri četvrtine poena.
„To bi moglo izgledati kao mala količina, ali kada dođete do pune tačke, ona se graniči sa kliničkim značajem“, rekao je Legon, takođe docent na Školi neuronauka na Virginia Tech’s College of Science. „To bi moglo da napravi značajnu razliku u kvalitetu života ili u mogućnosti da upravlja hroničnim bolom lekovima koji se izdaju bez recepta umesto opioida na recept.
Studija je takođe otkrila da je primena ultrazvuka smanjila fizičke reakcije na stres od bola – otkucaje srca i varijabilnost otkucaja srca, koji su povezani sa boljim ukupnim zdravljem.
„Vaše srce nije metronom. Vreme između otkucaja vašeg srca je nepravilno, i to je dobra stvar“, rekao je Legon. „Povećanje sposobnosti tela da se nosi sa bolom i reaguje na njega može biti važno sredstvo za smanjenje opterećenja bolesti.“
Efekat fokusiranog ultrazvuka na te faktore sugeriše budući pravac istraživanja laboratorije Legon – da se istraži osu srce-mozak, ili kako srce i mozak utiču jedni na druge, i da li se bol može ublažiti smanjenjem njegovih efekata kardiovaskularnog stresa.
