Užarene letnje vrućine teško je zamisliti sada u Parizu sredinom zime, ali za šest meseci kada svetski sportisti stignu na Olimpijske igre, još jedan jak toplotni talas bi predstavljao probleme organizatorima.
Nova studija koja predstavlja „klimatske simulacije za predviđanje najgoreg slučaja toplotnih talasa tokom Olimpijskih igara u Parizu 2024.“ fokusirala je umove nakon što je upozorila da se francuska prestonica suočava sa ne beznačajnim rizikom od rekordno visokih temperatura.
Istraživanje, objavljeno u decembru u časopisu Npj Climate and Atmospheric Science, bavilo se rizikom od dvonedeljnog toplotnog talasa koji bi nadmašio rekordnu vrućinu koja je zabeležena u Parizu 2003. godine.
„Za 20 godina klima se promenila i ideja je bila da se upozore kreatori politike da bi se moglo dogoditi nešto još gore od 2003. godine, da je to moguće“, rekao je glavni autor Paskal Jiu za AFP.
„U 20. veku nije bilo moguće ići dalje od ovog rekorda, ali sada ne možemo samo da ga izjednačimo, već ga i nadmašimo sa verovatnoćom koja je na kraju prilično visoka, u regionu od 1/100“, dodao je on.
Odvojena studija u časopisu The Lancet Planet Health prošlog maja otkrila je da je Pariz imao najveću stopu smrtnosti od toplote od 854 evropska grada i grada, delom zbog nedostatka zelenih površina i gustog stanovništva.
Statistike su takođe bile u velikoj meri iskrivljene zbog događaja iz 2003. godine kada je umrlo 15.000 ljudi, od kojih su većina bili ugroženi stariji ljudi koji su živeli sami, što je izazvalo navalu nacionalnog traganja za dušom.
U poslednjih pet godina, Pariz je bio svedok niza blistavih leta u kojima su se rušili rekordi vrućine.
Novi najviši temperaturni maksimum svih vremena postavljen je u julu 2019. kada je Meteo-Francuska meteorološka služba pokazala 42,6 stepeni Celzijusa (108,7 stepeni Farenhajta) u glavnom gradu.
Organizatori Olimpijskih igara u Parizu 2024., koje će trajati od 26. jula do 11. avgusta, i Paraolimpijskih igara koje počinju krajem avgusta, kažu da su „potpuno svesni“ klimatskih rizika za Igre.
„Toplotni talasi i ekstremni vremenski događaji su faktori koje uzimamo u obzir i za koje se pripremamo koliko god je to moguće, kako bismo preduzeli neophodne mere“, rekao je portparol za AFP.
Operativni timovi su pokrenuli simulacije gledajući na posledice pomeranja nekih događaja na otvorenom na ranije ili kasnije vreme početka kako bi se izbegla podnevna vrućina.
Smatra se da su atletski događaji, posebno maraton, kao i tenis ili odbojka na pesku, ranjivi na efekte sunčeve svetlosti i visokih temperatura.
Mladi i spremni sportisti bi se takođe mogli pokazati otpornijima od gledalaca koji će se verovatno suočiti sa redovima za ulazak na mesta i potencijalno satima bez senke na otvorenim stadionima.
Šef francuske agencije odgovorne za izgradnju olimpijskih objekata, Nikolas Feran, uverio je na saslušanju u Senatu da su svi zatvoreni objekti izgrađeni imajući na umu globalno grejanje.
„Proverili smo da li će sve naše zgrade biti udobne u leto 2050. godine“, rekao je prošlog meseca, dodajući da su nacionalna meteorološka kancelarija i IT konsultantska firma Dassault Sistemes pomogli u modeliranju.
Još jedna oblast od stalne zabrinutosti je selo sportista u severnom Parizu koje je izgrađeno bez klimatizacije kao deo napora da se postave novi ekološki standardi za Igre u Parizu.
Umesto toga, blokovi kula na obali reke imaju prirodne geotermalne sisteme hlađenja, kao i suncobrane, zasađene površine i ventilaciju vetrom.
Oni garantuju unutrašnju temperaturu za najmanje 6,0 stepeni Celzijusa nižu od spoljašnje — nešto što neke nacije smatraju nedovoljnim.
„Klimatizacija u selu je bila problem“, rekao je za AFP evropski diplomata uključen u koordinaciju Olimpijade, pod uslovom da ostane anoniman.
Kao kompromis, francuski organizatori sada nude da o njihovom trošku obezbede prenosive klima uređaje gostujućim delegacijama.
Smatra se da su poslednje letnje olimpijske igre u Tokiju bile najtoplije do sada, sa temperaturama koje su redovno bile iznad 30 Celzijusa zajedno sa vlažnošću od 80 odsto.
Organizatori u Tokiju pomerili su događaje u trci i dva maratona 800 kilometara severno od Tokija u nadi da će biti hladnije vreme koje se nije zaista ostvarilo.
Uprkos nizu mera protiv pregrevanja, uključujući stanice za zamagljivanje, mnogi sportisti su se borili na vrućini, uključujući ruskog tenisera Daniila Medvedeva koji se naglas pitao na terenu da li bi mogao da umre.
Mnogi sportisti se prilagođavaju klimatskim promenama radeći više treninga po toplom vremenu, bilo u prekomorskim kampovima ili u specijalno dizajniranim mehuricima koji mogu veštački povećati toplotu i vlažnost.
Govoreći nakon Tokija, predsednik Svetske atletike Sebastijan Kou upozorio je da se „nova norma“ takmiči u „zaista oštrim klimatskim uslovima“.
