Kako globalna populacija stari, sve više istraživanja se fokusira na efekte multimorbiditeta: prisustvo dva ili više dugotrajnih zdravstvenih stanja.
Nova studija iz Northwestern Medicine otkrila je da ljudi sa više hroničnih stanja prijavljuju uporno visok nivo anksioznosti i depresije i lošiju fizičku funkciju. U poređenju sa učesnicima studije bele rase, oni koji su identifikovani kao ne-belci imali su lošiji kvalitet života u vezi sa zdravljem jer su se povećala brojna hronična zdravstvena stanja, pokazalo je istraživanje.
„Kako ljudi stare, nije samo da razviju hipertenziju i to je to. Radi se o tome da ovi uslovi – koji su često veoma podložni – počinju da se akumuliraju, a, nažalost, zajedno sa tim dolaze i neki negativni nuspojave kvaliteta života, “, rekla je autorka odgovarajuće studije Eileen Graham, vanredni profesor medicinskih društvenih nauka u društvenim determinantama zdravstvene podele na Medicinskom fakultetu Univerziteta Northwestern Feinberg.
Ono što može početi u ranijoj odrasloj dobi kao manje teško stanje može se povećati sa godinama i može se pogoršati razvojem drugih stanja. Na primer, nekoj osobi se može dijagnostikovati hipertenzija u srednjim godinama, a zatim kasnije razviti dijabetes tipa 2 i artritis.
„Postoji toliko nepoznanica sa komplikovanim režimom nege, kao što je potreba za koordinacijom sa više lekara, uzimanje kontraindikativnih lekova i suočavanje sa mogućim komplikacijama, da to može dovesti do anksioznosti kod pacijenata“, rekao je Grejem. „Između toga i poremećene fizičke funkcije koja je povezana sa višestrukim stanjima, sve ovo može doprineti većim izveštajima o simptomima depresije.“
Najotrežnjujući nalaz, rekao je Graham, bio je smanjen kvalitet života zbog višestrukih morbiditeta među rasnim manjinama.
„Bio sam razočaran, ali ne i potpuno iznenađen, kada sam video da je efekat multimorbidnosti na kvalitet života mnogo izraženiji među nebelcima“, rekao je Grejem. „Ovo ukazuje na veću potrebu da se razume kako zdravstveni sistem može bolje da podrži ljude iz nedovoljno zastupljenih zajednica.“
Studija je objavljena 29. januara u Časopisu za gerontologiju, serija B: Psihološke nauke i društvene nauke.
Hronična stanja koja su iskusili ljudi u studiji bila su široka, rekao je Graham. Uključuju anginu, hipertenziju, visok holesterol, bolest jetre, bolest štitne žlezde, celijakiju, hroničnu bolest bubrega, giht, artritis, bolest perifernih arterija, dijabetes, plućnu tečnost, bronhitis, kataraktu, gluvoću, probleme sa sluhom, prelom kuka, astmu, emfizem i rak.
Studija je otkrila veću depresiju kod ljudi sa cirkulatornim, mišićno-koštanim, metaboličkim i respiratornim oboljenjima, ali ne i kod bolesti organa za varenje, bolesti bubrega ili uha, katarakte ili raka. Oni sa respiratornim oboljenjima obično su počeli sa visokim stopama depresije, ali se njihova depresija vremenom poboljšavala.