Kako je broj posledica pandemije COVID-19 nastavio da raste, zdravstveni zvaničnici su pozdravili antivirusne lekove kao što je Pakslovid kao važan način za smanjenje rizika od teške bolesti ili smrti.
Ipak, lekovi su i dalje nedovoljno korišćeni, otkrile su studije. U Bostonu, grupa istraživača je želela da zna zašto – i šta bi se moglo učiniti povodom toga.
Njihovi novi nalazi, koje su u četvrtak objavili američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti, sugerišu da nekim ugroženim pacijentima uopšte nisu ponuđeni lekovi na recept i da je lekarima potrebno više obrazovanja kako bi bili sigurni da lekovi stignu do pacijenata koji bi mogli imati koristi.
Istraživači iz Programa za kooperativne studije VA Bostona ušli su u zapise Uprave za zdravstvo veterana kako bi pažljivije pogledali šta se dogodilo pacijentima sa visokim rizikom koji nikada nisu dobili Pakslovid, remdesivir ili molnupiravir. Oni su se fokusirali na 110 pacijenata koji su primili transplantaciju organa ili su imali druga zdravstvena stanja kao što je hronična limfocitna leukemija koja će ih verovatno ostaviti imunokompromitovanim i samim tim izloženim većem riziku od COVID-19 uprkos tome što su vakcinisani.
Njihova analiza u CDC-ovom nedeljnom izveštaju o morbiditetu i mortalitetu pokazala je da je 20% tih pacijenata odbilo lekove kada su im bili ponuđeni. Ali preostalih 80% pacijenata nikada nije bilo ponuđeno takvo lečenje.
U nekim slučajevima, lekari su odlučili da ne daju pacijentima lekove za COVID-19 jer su bili zabrinuti kako bi mogli da stupe u interakciju sa drugim lekovima koje su pacijenti već uzimali, uključujući statine za snižavanje holesterola i lek koji se koristi za smanjenje rizika od transplantacije organa. bio bi odbijen. U drugim slučajevima, lekari su se bunili jer su njihovi pacijenti imali simptome COVID-19 više od pet dana pre toga, izvan preporučenog perioda za dobijanje Pakslovida.
Uprkos javnoj uzbuni u vezi sa „povratkom Pakslovida“, u kojem se simptomi ponavljaju nakon tretmana, ni u jednom medicinskom kartonu to nije navedeno kao razlog da se lek ne daje, pokazala je studija. Ali u skoro polovini slučajeva u kojima ljudima nije ponuđen lek, lekari nisu dali nikakav razlog osim pacijenata koji imaju blage simptome, otkrili su istraživači.
Ali ljudi sa blagim simptomima u ranoj fazi svoje bolesti su „upravo ciljna grupa za dobijanje lečenja“, rekao je dr Pol Monah, koji je na čelu odeljenja za reumatologiju u Zdravstvenom sistemu za pitanja veterana u Bostonu i bio je glavni autor studije.
Lekovi se preporučuju za ljude sa blagim do umerenim COVID-19 koji su pod visokim rizikom od teške bolesti zbog starosti ili zdravstvenih stanja – iste vrste pacijenata koje su istraživali Bostonski istraživači. CDC poziva doktore da leče visokorizične pacijente u roku od pet dana, a ne da čekaju da im se simptomi pogoršaju.
