Istraživači sa Univerziteta u Kardifu i Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji objavili su studiju koja pruža nove uvide u mehanizme oštećenja mozga u Alchajmerovoj bolesti. Studija je detaljno istraživala genetsku varijantu enzima povezanu sa povećanim rizikom od kasnog početka Alchajmerove bolesti i otkrila kako ta varijanta može doprineti razvoju ovog neurodegenerativnog stanja.
Varijanta enzima, nazvana P460L, utiče na funkciju gena EphA1, koji ima ključnu ulogu u ćelijskoj komunikaciji, kretanju i razvoju. Kroz seriju testova na laboratorijski uzgojenim ćelijama, istraživači su otkrili da P460L remeti način na koji gen EphA1 kontroliše T ćelije – bela krvna zrnca koja su ključna u funkcionisanju imunološkog sistema tela. Takođe je utvrđeno da ova genetska varijanta utiče na način na koji se krvno-moždana barijera reguliše preko gena EphA1, što može oslabiti odbrambene mehanizme mozga.
Ovi nalazi sugerišu da bi oštećenja koja se javljaju u mozgu kod Alchajmerove bolesti mogla biti povezana sa T ćelijama koje ciljaju zdrave moždane ćelije i sa ugroženošću krvno-moždane barijere, pri čemu je genetska varijanta P460L ključni faktor.
Klinički neuronaučnik Helen Ovens sa Univerziteta u Kardifu ističe da ova studija pruža bolje razumevanje o tome kako imuni sistem može biti pogođen kod nekih ljudi sa Alchajmerovom bolešću. Iako je ovo samo deo priče, istraživači ističu da je važno nastaviti istraživanje kako bi se utvrdilo kako genetska varijanta P460L tačno menja ponašanje T ćelija i integritet krvno-moždane barijere.
Ovi novi uvidi pružaju nadu da će bolje razumevanje mehanizama Alchajmerove bolesti dovesti do efikasnijih terapija. Istraživači ističu da bi ciljanje aktivnosti P460L moglo imati terapeutski potencijal za lečenje kasne Alchajmerove bolesti u budućnosti.
Studija je objavljena u časopisu Alchajmerova bolest i demencija.
