Popularna Paleo dijeta, koja se zasniva na konceptu da je optimalno jesti kao naši drevni preci, pod lupom je nakon nedavne studije koja sugeriše da su ti preci konzumirali uglavnom biljnu hranu, a ne meso, kao što se ranije mislilo.
Studija, koju je predvodio antropolog Rendi Has sa Univerziteta Vajoming, proučavala je ostatke drevnih ljudi sahranjenih u Andskom Altiplanu u Peruu pre otprilike 9.000 godina. Rezultati su pokazali da je ishrana ovih ljudi bila sastavljena uglavnom od biljne materije, u razmeri od 80% biljne hrane i 20% mesa.
Ovi nalazi pružaju suprotan pogled na koncept Paleo ishrane koji je do sada bio dominantan. Loren Cordain, poznati sportski fiziolog koji je popularizovao Paleo dijetu početkom 2000-ih, promovisao je ideju o ishrani bogatoj mesom i siromašnoj ugljenim hidratima kako bi se oponašao način ishrane naših predaka. Međutim, nova istraživanja, uključujući ovo, osporavaju tu konvencionalnu mudrost.
Analize kostiju 24 osobe iz drevnih zajednica Vilamaia Patjka i Soro Mik’aia Patjka u Peruu pokazale su da je njihova ishrana bila uglavnom bazirana na biljnoj hrani, pri čemu su gomolji, slični današnjem krompiru, činili većinu njihovih obroka.
Ovi rezultati naglašavaju raznovrsnost praistorijske ishrane, koja je obuhvatala širok spektar namirnica, od bogatih mesom do siromašnih mesom, u zavisnosti od dostupnosti resursa i geografskih uslova.
Dr. Herman Pontzer, profesor evolucione antropologije na Univerzitetu Duke, ističe važnost ovakvih istraživanja koja pružaju novo svetlo na način ishrane naših predaka. On ističe da bi ljudi trebalo da razmotre ove nove dokaze pre donošenja zaključaka o svojoj ishrani, i da se oslanjaju na sopstvene potrebe i preferencije.
U svetlu sve sofisticiranijih istražnih tehnika, očekuje se da će dalja istraživanja pružiti još više uvida u prehrambene navike praistorijskih ljudi i pomoći nam da bolje razumemo evoluciju ljudske ishrane.
