Od 1960-ih svaka decenija je bila toplija od prethodne, upravo onako kako su predviđali mnogi klimatski modeli. Ali u naučnoj zajednici se vodila debata o tome da li se ova stopa zagrevanja ubrzava ili ne, posebno u svetlu prošlogodišnjeg klimatskog haosa.
Pre nekoliko meseci bivši NASA klimatolog Džejms Hansen, koji je objavio jedan od glavnih ranih radova koji upozorava svet na globalno zagrevanje, autor je studije koja sugeriše da je stopa zagrevanja skočila za 50 odsto od 2010.
Ovo je naišlo na skepticizam kolega, uprkos tome što se predviđa stepen ubrzanja u nekim klimatskim modelima.
„[Hansenova studija] nije neverovatna, ali nije posebno dobro podržana literaturom“, rekao je za Asošiejted pres naučnik za klimu sa Berklija Zeke Hausfater.
Sada je nova studija koju je predvodila naučnica za zaštitu životne sredine Odri Minijer sa Univerziteta Paul Sabatier u Francuskoj pronašla znake ubrzanog zagrevanja i na temperaturama okeana.
„Otkrivanje ubrzanja zagrevanja Zemlje do danas je ostalo neuhvatljivo, uprkos sugestivnim dokazima o potencijalnom povećanju stope zagrevanja“, pišu istraživači u svom radu.
Minjer i tim su izračunali da je količina zagrevanja naših okeana bila konstantno oko 0,15 vati po kvadratnom metru (V/m 2 ) svake decenije oko 1960-ih. Ali od tada je to poraslo na stopu od 0,91 V/m 2 .
Postoji velika varijabilnost u njihovim rezultatima i podaci su manje pouzdani za ranije godine, upozoravaju istraživači, ali su njihovi nalazi konzistentni u nekoliko različitih skupova podataka.
Nedavni pregled literature takođe sugeriše da je između 1971. i 2020. godine stopa zagrevanja okeana bila ekvivalentna 0,48 V/m 2 , dok je od 2006. do 2020. stopa porasla na 0,76 V/m 2 .
Ovde sam dodao +0,5 V/m² prosečne Zemljine energetske neravnoteže od 1971-2020 od von Schuckmann et al. (2023) pic.tvitter.com/8fnEuKcgf4
„Iako ima sve više dokaza o ubrzanju zagrevanja, to nije nužno ‘gore nego što smo mislili’ jer su naučnici uglavnom očekivali ovako nešto“, rekao je Hausfater za Vašington post.
Postoji nekoliko teorija iza čega bi moglo da izazove ovo potencijalno ubrzanje, od promena u oblačnosti i zapanjujućeg smanjenja morskog leda koji stvara sistem povratnih informacija, do prirodne varijabilnosti u kombinaciji sa sve većim doprinosima ljudskih aktivnosti.
„Dugotrajno ubrzanje zagrevanja Zemlje kvalitativno je u skladu sa porastom koncentracije CO 2 i padom koncentracije aerosola tokom istog perioda“, objašnjavaju Minjer i njegove kolege. „Ali neophodne su dalje istrage da bi se te promene pravilno pripisale.
Trenutni podaci pokazuju da ćemo uskoro prevazići globalnu obavezu ograničavanja zagrevanja na 1,5 °C, bez obzira da li se povećanje toplote ubrzava ili ne.
Evo mesečnih temperaturnih anomalija za godinu, koje pokazuju kako je 2023. bila daleko toplija nego bilo koja prethodna godina za svaki mesec u godini od juna nadalje, sa posebno velikim rekordom (0,5C!) postavljenim u septembru: pic.tvitter.com/GejjTcDkng
Već osećamo, ili barem svedocimo, posledice. Sva ta dodatna energija u našoj atmosferi pokreće klimatske sisteme u jednu ili drugu krajnost kao što se ljulja vrh neposredno pre nego što se prevrne, što dovodi do smrtonosnih poplava, požara i oluja.
„Neće biti nikakvih rasprava [do] kasnog proleća, bićemo daleko od linije trenda,“ veruje Hansen.
Ovo istraživanje je objavljeno u Scientific Reports.
