Izvršitelji su pokrenuli postupke prinudne naplate od tetkica i domara koji su podneli tužbe zbog neisplaćenih naknada za topli obrok, kaže portal N1 advokat Ivan Ječmenica, navodeći slučajeve iz Beograda i Osečine. „U postupku prinudnog izvršenja preko javnog izvšitelja dug se dodatno uvećava za troškove izvršenja, a za mnoge od ovih porodica trošak naplate parničnih troškova je – poguban“, ističe Ječmenica.
Na udaru su, kaže Ivan Ječmenica – tetkice i domari iz cele Srbije.
Državno pravobranilaštvo je, navodi on, pokrenulo postupak prinudne naplate troškova zaposlenoj tetkici u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“ u Beogradu.
„Prinudno izvršenje preko javnog izvršitelja je pokrenuto 11. decembra prošle godine. U postupku prinudnog izvršenja preko javnog izvršitelja postojeći dug na ime parničnih troškova od 40.500 dinara se uvećava za dodatnih 35 do 40 hiljada dinara“, kaže Ječmenica.
Ovaj iznos, objašnjava, otpada na troškove podnošenja predloga za izvršenje, troškove sudske takse i troškove javnog izvršitelja.
„Kada imamo u vidu da se visina parničnih troškova koje moraju da plate tetkice i domari, zaposleni u javnim službama kreće od 40 do 120 hiljada dinara, a na šta će sada biti dodati troškovi izvršenja od minimum 40 hiljada dinara, biva jasno da se ovim najsiromašnijim porodicama crno piše. Pomoćno-tehničko osoblje (spremačice, čistačice, kafe-kuvarice, domari, pomoćni radnici), zaposleni u školama, vrtićima, bolnicama i domovima zdravlja doćiće u nesnošljiv materijalni položaj“, upozorava ovaj advokat.
On ističe da se, prema saznanjima koje imaju, Državno pravobranilaštvo obraćalo većem broju škola u Beogradu sa zahtevom da im dostave podatke o zaposlenima koji su izgubili sporove kako bi pokrenuli postupak prinudne naplate.
„Više od dve hiljade zaposlenih na poslovima pomoćno-tehničkog osoblja u školama strahuje da će izvršitelji krenuti na njih“, kaže Ječmenica.
Ističe da je dobio informacije i da je prinudna naplata pokrenuta i od strane Drzavnog pravobranilastva – odeljenje Valjevo, protiv tetkice zaposlene u Obrazovno-vaspitnom centru „Osečina“ (osnovna i srednja skola).
Sagovornik portala N1 podseća da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave 11. aprila 2023. godine usvojilo preporuku da se zaposlenima u predškolskim ustanovama oproste parnični troškovi .
„Ova preporuka je adresirana na gradonačelnike i predsednike opština koje se javljaju kao osnivači predškolskih ustanova“, kaže Ječmenica.
Međutim, kako dodaje, nikada nije doneta slična preporuka za zaposlene u školama, bolnicama i kliničkim centrima, koji se nalaze u jednako teškom materijalnom položaju.
„Pokrenuti postupci prinudne naplate parničnih troškova pokazuju da je država rešena da puni budžet novcem ovih najsiromašnijih građana. Tetkice i domari su razočarani maćehinskim odnosom države prema njima i neće se pomiriti sa ovim. Poseban cinizam predstavlja činjenica da ove prinudne naplate dolaze odmah nakon održanih parlamentarnih izbora. Sada su na potezu sindikati koji moraju podržati ove ljude da kroz najrazličitije vidove borbe spasu pravo na goli opstanak. Za mnoge od ovih porodica, naplata parničinih troškova ravna je smrtnoj presudi“, upozorava Ječmenica.
On ističe da ima saznanja da je Državno pravobranilaštvo u četvrtak tražilo i podatke od Osnovne škole „Vojvoda Putnik“ iz Beograda, neophodne za pokretanje prinude naplate preko javnog izvršitelja.
Nisu samo tetkice podnosile tužbe za neisplaćeni topli obrok. Tu su i drugi radnici zaposleni kao pomoćno-tehničko osoblje, među kojima su i domari u školama.
Tako je Milan Majstorović, domar OŠ Jajinci , po presudi obavezan da plati iznos od 72 hiljade dinara na ime parničnih troškove. Ove troškove mu potražuje Državno pravobranilaštvo.
„On i još oko pet hiljada zaposlenih tetkica i domara sa strepnjom iščekuju svaki naredni dan kada bi izvršitelj mogao da zakuca i na vrata njihovog doma“, kaže Ječmenica.
Da tetkice i zaposleni na mestu pomoćnog osoblja u školama u Srbiji, koji primaju minimalac, nemaju pravo na dodatni iznos na ime toplog obroka i regresa za godišnji odmor i da im je on „sadržan u koeficijentu“, postalo je očigledno iz presude po reviziji koju je u julu 2022. o bjavio Vrhovni kasacioni sud .
Dve godine ranije, isti sud je, po istom osnovu tvrdio suprotno – da u minimalnoj zaradi nikako ne može da bude sadržana bilo koja druga naknada.
Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo, za portal N1 je tada izjavio da je ovo „vrlo naivno urađena presuda“ gde je očigledna namera bila da se presudi kontra dosadašnjoj praksi nižih sudova.
„Pretpostavljam da je ovde reč o pokušaju da se smanje troškovi države, jer su oni očigledno mnogo narasli pošto ima puno ljudi na minimalcu koji su tužili za neisplaćeni topli obrok i regres“, naveo je tada Reljanović.
Nažalost, strah tetkica, domara, administrativnih radnika i drugih zaposlenih u školama na mestima pomoćnog osoblja da bi mogli da prođu sa svojim tužbama za naknadu toplog obroka i regresa kao dužnici koji su tužili banke kada je VKS dopunom odluke zauzeo suprotan stav pokazao se – opravdanim.
