Da li pokojnika digitalno vaskrsnu ožalošćeni prijatelji, ljubavnici i rođaci? Nova studija obuhvata trenutne stavove i naglašava potrebu za hitnim istraživanjem i radom na politici.
U epizodi naučno-fantastične serije Crno ogledalo iz 2014. godine, ožalošćena mlada udovica ponovo se povezuje sa svojim mrtvim mužem koristeći aplikaciju koja prati njegovu istoriju društvenih medija kako bi oponašala njegov onlajn jezik, humor i ličnost. To radi. Ona pronalazi utehu u ranim interakcijama – ali uskoro želi još.
Takav scenario više nije fikcija. Kompanija Eternime je 2017. imala za cilj da napravi avatar mrtve osobe koristeći njihov digitalni otisak, ali ovaj „Skajp za mrtve“ nije uspeo. Algoritmi za mašinsko učenje i AI jednostavno nisu bili spremni za to. Nismo ni mi.
Sada, 2024. godine, usred eksplodirajućeg korišćenja programa sličnih Chat GPT-u, slični napori su na putu. Ali da li uopšte treba dozvoliti digitalno uskrsnuće? I da li smo spremni za pravne bitke oko toga šta predstavlja saglasnost?
U studiji objavljenoj u Azijskom časopisu za pravo i ekonomiju, dr Masaki Ivasaki sa Pravnog fakulteta Harvarda i trenutno docent na Nacionalnom univerzitetu u Seulu, istražuje kako pristanak pokojnika (ili na drugi način) utiče na stavove o digitalnom vaskrsavanju.
Odraslima u SAD predstavljeni su scenariji u kojima žena u svojim 20-im pogine u saobraćajnoj nesreći. Kompanija nudi da joj vrati digitalnu verziju, ali je njen pristanak u početku dvosmislen. Šta bi njeni prijatelji trebali da odluče?
Dve opcije – jednu gde je preminula pristala na digitalno uskrsnuće i drugu gde nije – pročitali su učesnici nasumično. Zatim su odgovorili na pitanja o društvenoj prihvatljivosti njenog vraćanja na skalu od pet poena, uzimajući u obzir druge faktore kao što su etika i zabrinutost za privatnost.
Rezultati su pokazali da je izražena saglasnost pomerila prihvatljivost za dva poena više u odnosu na neslaganje. „Iako sam očekivao da će društvena prihvatljivost za digitalno uskrsnuće biti veća kada je pristanak izražen, ogromna razlika u stopama prihvatanja — 58% za pristanak naspram 3% za neslaganje — bila je iznenađujuća“, kaže Ivasaki. „Ovo naglašava ključnu ulogu pokojnikovih želja u oblikovanju javnog mnjenja o digitalnom uskrsnuću.
U stvari, 59% ispitanika se nije složilo sa sopstvenim digitalnim uskrsnućem, a oko 40% ispitanika nije smatralo da nijedna vrsta digitalnog uskrsnuća nije društveno prihvatljiva, čak ni uz izražen pristanak. „Dok je volja pokojnika važna u određivanju društvene prihvatljivosti digitalnog uskrsnuća, drugi faktori kao što su etička zabrinutost za život i smrt, zajedno sa opštom strepnjom prema novoj tehnologiji, takođe su značajni“, kaže Ivasaki.
Rezultati odražavaju nesklad između postojećeg zakona i javnog raspoloženja. Opšta osećanja ljudi – da želje mrtvih treba poštovati – zapravo nisu zaštićena u većini zemalja. Digitalno rekonstruisani Džon Lenon u filmu Forest Gamp, ili animirani hologram Ejmi Vajnhaus otkrivaju da su „prava“ mrtvih lako nadjačana od strane onih u zemlji živih.
Dakle, da li je vaša digitalna sudbina nešto što treba uzeti u obzir kada pišete svoj testament? Verovatno bi trebalo da bude, ali u trenutnom odsustvu jasnih zakonskih propisa o ovoj temi, efikasnost dokumentovanja vaših želja na takav način je neizvesna. Za početak, način na koji se takve direktive poštuju zavisi od pravne nadležnosti. „Ali za one sa jakim preferencijama dokumentovanje njihovih želja moglo bi biti značajno“, kaže Ivasaki. „U najmanju ruku, služi kao jasna komunikacija nečije volje porodici i saradnicima, a može se uzeti u obzir kada se u budućnosti bolje uspostave pravni temelji.
To je svakako razgovor vredan razgovora. Mnogi generativni AI chatbot servisi, kao što su Replika („Saputnik AI koji brine“) i Project December („Simuliraj mrtve“) već omogućavaju razgovore sa četbotovima koji repliciraju ličnosti stvarnih ljudi. Usluga „Iou, Onli Virtual“ (IOV) omogućava korisnicima da otpreme nečije tekstualne poruke, e-poruke i glasovne razgovore kako bi kreirali „versona“ chat bot. A, 2020. godine, Microsoft je dobio patent za kreiranje četbotova od tekstualnih, glasovnih i slikovnih podataka za žive ljude, kao i za istorijske ličnosti i izmišljene likove, sa opcijom prikazivanja u 2D ili 3D.
Ivasaki kaže da će istražiti ovo i digitalno uskrsnuće slavnih u budućim istraživanjima. „Neophodno je prvo razgovarati o tome koja prava treba zaštititi, u kojoj meri, a zatim kreirati pravila u skladu sa tim“, objašnjava on. „Moje istraživanje, koje se zasniva na prethodnim diskusijama na terenu, tvrdi da bi pravilo o prihvatanju koje zahteva saglasnost pokojnika za digitalno uskrsnuće moglo biti jedan od načina da se zaštite njihova prava.
