U britanskom Velsu otkriveno je retko ranosrednjevekovno groblje za koje se smatra da je iz 6. ili 7. veka, i unelo je zbrku među arheologe, piše BBC.
Dosad je iskopano 18 od procenjenih 70 grobova, u kojima neki od dobro očuvanih kostura leže u neobičnim položajima, a pronađeni su i neočekivani artefakti.
Groblje se nalazi na neupadljivoj ledini oko dvorca Fonmon, blizu aerodroma u Kardifu.
Iskopavanje tokom dva leta počinje da otkriva više o toj drevnoj zajednici, ali i postavlja brojna pitanja.
Samer Korts, osteoarheološkinja sa Univerziteta u Ridingu, kaže da su kosturi u dobrom stanju uprkos starosti od oko 1500 godina.
Pokazuje na upravo iskopanu lobanju.
„Imamo, recimo, neke zube istrošene na neobičan način, koji bi mogao ukazivati na korišćenje zuba u svrhu alata“, kaže. „Možda za rad s tekstilom, kožom ili za izradu korpi. Provlačili su neki materijal kroz prednje zube“, pojašnjava.
Ali, neki od kostura u neobičnom položaju predstavljaju zagonetku.
Neki su položeni na leđa, što je normalno za to razdoblje, dok su drugi položeni na bok, a neki su sahranjeni u čučećem položaju s kolenima skupljenim uz grudi.
Arheolozi nisu sigurni što to znači. Je li groblje korišćeno tokom dugog vremenskog razdoblja pa su se prakse sahranjivanja menjale? Ili su neki ljudi bili označavani kao drugačiji?
Pronađeni su delovi posuda i čaša i krhotine kostiju zaklanih i spaljenih životinja. Jedan se predmet ističe i govori o životu ove zajednice, maleni izrezbareni klin za koji se pretpostavlja da se koristio kao marker za postizanje pogotka u igri.
Vođa tima dr Endi Siman, stručnjak za arheologiju ranog srednjeg veka sa Univerziteta u Kardifu, kaže da za razliku od sadašnjih groblja ovo nije samo mesto za sahranjivanje preminulih.
„Danas razmišljamo o grobljima kao o mestima na koja retko idemo, ali ona su verojatno bila ključan deo života u prošlosti“, objasnio je.
„Nije to samo mesto gde se ljudi sahranjuju već gde se zajednice okupljaju. Oni (na grobljima) sahranjuju svoje mrtve, ali ona služe i za druge oblike aktivnosti i društvene prakse, uključujući jelo, piće i slavlja“, dodaje.
Na nalazištu je pronađen i komad stakla.
„To je posuda u obliku korneta sladoleda, polomljenog ruba, od vrlo finog materijala, vrlo finog stakla… stvarno lepo otkriće“, kaže Siman.
Pretpostavlja da potiče iz Bordoa u Francuskoj, a to nije jedini uvezeni predmet. Tim je pronašao i komade keramike, verovatno iz severne Afrike.
Kvalitet ovih pronalazaka daje da se nasluti da su ti ljudi bili visokog statusa.
Tjudor Dejvis sa Univerziteta u Kardifu kaže: „Dokaz koji ovde imamo jeste da su ti ljudi imali pristup uvoznoj robi vrlo visokog kvaliteta, do kojih se može doći samo trgovinom ili razmenom s ljudima s velikim bogatstvom“, kaže.
„Ko su ti ljudi koji su tu sahranjeni“, pita se.
Potrebna su dalja istraživanja kako bi se groblje preciznije datiralo, a o kosturima će više reći DNK analiza.
Groblje će pružiti sliku svakog pojedinca i zajednice u celini, pomažući da se rasvetli doba o kojem se još uvek zna vrlo malo.
Ali, dobijanje odgovora na pitanja o tome ko je zapravo živeo i umro na tom mestu može potrajati puno duže.
