Gugl je pristao da reši tužbu za zaštitu privatnosti potrošača tražeći odštetu od najmanje 5 milijardi dolara zbog navoda da je pratio podatke korisnika koji su mislili da privatno pretražuju internet.
Predmet tužbe bio je „inkognito“ režim na Google-ovom pretraživaču Chrome za koji su tužioci rekli da daje korisnicima lažni osećaj da tehnološka firma iz Silicijumske doline ne prati ono što surfuju na mreži.
Ali interni Google-ovi e-poruci koji su izneti u tužbi pokazali su da korisnike koji koriste anonimni režim prati veliki pretraživač i oglašavanje za merenje veb saobraćaja i prodaju oglasa.
U sudskom podnesku, sudija je potvrdio da su advokati Gugla postigli preliminarni sporazum o rešavanju grupne tužbe — prvobitno podnete 2020. godine — u kojoj se tvrdilo da su „milioni pojedinaca“ verovatno pogođeni.
Advokati tužilaca tražili su najmanje 5.000 dolara za svakog korisnika za kojeg su rekli da ga prate usluge Google analitike ili Ad Manager kompanije čak i kada je bio u režimu privatnog pregledanja i nije bio prijavljen na njihov Google nalog.
To bi iznosilo najmanje 5 milijardi dolara, iako iznos poravnanja verovatno neće dostići tu cifru, a nije dat iznos za preliminarnu nagodbu između strana.
Gugl i advokati za potrošače nisu odgovorili na zahtev AFP-a za komentar.
Nagodba je usledila samo nekoliko nedelja nakon što je Guglu odbijen zahtev da o slučaju odluči sudija. Suđenje poroti trebalo je da počne sledeće godine.
U tužbi, podnetoj kalifornijskom sudu, tvrdi se da su Guglovi postupci narušili privatnost korisnika tako što su ih „namerno“ obmanjivali opcijom bez arhiviranja.
U prvobitnoj žalbi se navodi da su Guglu i njegovim zaposlenima data „moć da saznaju intimne detalje o životima, interesima i korišćenju interneta pojedinaca“.
„Gugl je od sebe napravio neuračunljivu riznicu informacija tako detaljnih i opsežnih da to Džordž Orvel nikada nije mogao ni da sanja“, dodaje se.
Očekuje se da će formalno poravnanje biti odobreno od strane suda do 24. februara 2024. godine.
Grupne tužbe postale su glavno mesto za izazivanje velikih tehnoloških kompanija u vezi sa pitanjima privatnosti podataka u Sjedinjenim Državama, kojima nedostaje sveobuhvatan zakon o rukovanju ličnim podacima.
U avgustu je Google platio 23 miliona dolara za rešavanje dugotrajnog slučaja oko davanja pristupa trećim stranama podacima o pretraživanju korisnika.
