Istraživači su sproveli sveobuhvatnu studiju koja je uključivala 100 odraslih osoba starosti od 30 do 59 godina koristeći merenja elektroencefalograma (EEG) da bi procenili kvalitet sna tokom pet noći u kućama učesnika. Pored toga, u jednoj zdravstvenoj ustanovi u Tokiju obavljeni su detaljni zdravstveni pregledi. Cilj je bio da se istraži odnos između kvaliteta sna i različitih parametara fizičkog zdravlja. Posebno, osobe sa lošim objektivnim kvalitetom sna pokazale su tendenciju ka nepovoljnim pokazateljima fizičkog zdravlja, posebno povišenom sistolnom krvnom pritisku.
Deset parametara spavanja izvedenih iz EEG podataka prikupljenih tokom kućne studije od pet noći korišćeno je za kategorizaciju učesnika u tri grupe – naime, grupa sa dobrim spavanjem (koja se sastoji od 39 učesnika), srednja grupa (sa 46 učesnika) i loša grupa. grupa (koja se sastoji od 15 učesnika), koristeći k-means++ metod grupisanja, oblik nenadgledanog mašinskog učenja u domenu veštačke inteligencije (AI). Zatim su istraživači procenili 50 parametara fizičkog zdravlja u ovim grupama.
Statistički značajne razlike uočene su u sistolnom i dijastolnom krvnom pritisku, γ-GTP (marker funkcije jetre) i kreatininu u serumu (marker funkcije bubrega). Od njih su razlike u sistolnom krvnom pritisku bile posebno izražene, konstantno veće među učesnicima grupe sa lošim spavanjem.
Štaviše, studija je otkrila slabu korelaciju između objektivnog kvaliteta spavanja, merenog EEG-om tokom spavanja, i subjektivnog kvaliteta sna procenjenog korišćenjem Atinske skale nesanice. Primetno je da je samo objektivan kvalitet sna pokazao povezanost sa sistolnim krvnim pritiskom. Pored toga, istraživanje je identifikovalo specifične kombinacije koje su pokazale relativno jake korelacije između 10 EEG metrika spavanja i 50 parametara fizičkog zdravlja.
Ova studija naglašava korisnost elektroencefalografije kod kuće za objektivnu procenu kvaliteta sna, nudeći vredne primene u kliničkoj praksi i istraživačkim poduhvatima.