Kalcifikacija arterija je skoro dvostruko češća kod noćnih sova u poređenju sa ranim pticama, prema studiji Univerziteta u Geteborgu, Švedska. Čini se da je cirkadijalni ritam posebno važan za srce i krvne sudove u ranim stadijumima bolesti.
Kalcifikacija arterija, ili ateroskleroza kako je takođe poznata, uključuje masne naslage koje se nakupljaju na unutrašnjoj strani arterija, što otežava prolazak krvi. Bolest se razvija tokom veoma dugog vremenskog perioda i ne primećuje se sve dok ne dovede do angine, krvnih ugrušaka, srčanog ili moždanog udara.
Prethodno istraživanje je pokazalo da ljudi sa noćnim navikama imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, ali ovo je prva studija koja pokazuje kako cirkadijalni ritam specifično utiče na kalcifikacija arterija.
U studiji, koja je objavljena u časopisu Sleep Medicine, učestvovao je 771 muškarac i žena starosti između 50 i 64 godine, od kojih su svi deo studije veće populacije SCAPIS.
Kompjuterskom tomografijom je ispitan stepen kalcifikacije arterija u koronarnim arterijama srca. Sami učesnici su na skali od pet tačaka naznačili svoj takozvani hronotip: ekstremni jutarnji tip, jutarnji tip donekle, ni jutarnji ni večernji tip, donekle večernji tip ili ekstremni večernji tip.
Od 771 učesnika, 144 je identifikovano kao ekstremni jutarnji tip, a 128 kao ekstremni večernji tip. Među grupom koja je bila najbudnija ujutru, 22,2% je imalo izraženu kalcifikacija arterija – najmanji udeo od svih pet hronotipova. Grupa ekstremnog večernjeg tipa imala je najveću incidencu teške kalcifikacije koronarne arterije, 40,6%.
Prvi autor studije je Mio Kobajaši Frisk, doktorant na Sahlgrenskoj akademiji Univerziteta u Geteborgu. „Naši rezultati pokazuju da ekstremni večernji hronotip može biti povezan ne samo sa lošijim kardiovaskularnim zdravljem uopšte, već i preciznije sa kalcifikacijama koronarnih arterija i sa procesom koji dovodi do kalcifikacije arterija“, kaže Frisk.
Statistička analiza je uzela u obzir niz drugih faktora koji mogu uticati na rizik od kalcifikacije arterija, uključujući krvni pritisak, lipide u krvi, težinu, fizičku aktivnost, nivo stresa, san i pušenje.
„Pored ranije poznatih faktora, čini se da je i individualni cirkadijalni ritam važan faktor rizika za kalcifikacije arterija. Naše rezultate tumačimo kao pokazatelje da je cirkadijalni ritam značajniji u ranoj fazi bolesti. Stoga ga treba uzeti u obzir posebno u preventivnom lečenju kardiovaskularnih bolesti“, kaže Ding Zou, poslednji autor studije.
Oni koji su doživeli srčani udar isključeni su iz studije, što znači da su učesnici studije bili zdraviji od opšte populacije. Još jedna slabost koju su identifikovali istraživači je da su učesnici sami dali svoj hronotip.
Za svaki hronotip se može reći da ima prosečno vreme kada je prošla polovina noćnog sna. U prethodnoj studiji na istoj populaciji, iako ne nužno istim pojedincima, ovaj put se dogodilo u 02:55 ujutro za grupu ekstremnog jutarnjeg tipa i u 04:25 za grupu ekstremnog večernjeg tipa. Vremena usred spavanja preostalih hronotipskih grupa bila su između.
SCAPIS je skraćenica od švedske studije kardiopulmonalne bioslike. To je globalno jedinstven istraživački projekat u oblasti srčanih, vaskularnih i plućnih bolesti. U okviru projekta, 30.000 nasumično odabranih Šveđana starosti 50–64 godine prošlo je opsežne zdravstvene preglede: uzorke, testove, rendgenske snimke organa i napredno snimanje krvnih sudova. Šest univerziteta i univerzitetskih bolnica predvode i vode SCAPIS u bliskoj saradnji sa Švedskom fondacijom za srce i pluća.
