Šef mirovnih misija Ujedinjenih nacija rekao je da je veoma zadovoljan snažnom podrškom mnogih zemalja njihovim dalekosežnim operacijama na nedavnom ministarskom sastanku, uprkos „sprečnim vetrovima i izazovima i problemima“.
Žan-Pjer Lakroa, generalni podsekretar za mirovne operacije, rekao je u intervjuu za Asošijeted pres da je dvogodišnjem ministarskom sastanku u glavnom gradu Gane, Akri, ranije ovog meseca prisustvovalo skoro 100 zemalja.
On je rekao da su 33 zemlje obećale 117 vojnih i policijskih jedinica za mirovne operacije UN-a – a 45 zemalja je dalo više od 100 obećanja vezanih za obuku mirovnih snaga i partnerstva.
„Imali smo zaista jak nivo podrške očuvanju mira, što je sjajno… i obećanja su bila veoma dobra“, rekao je Lakroa.
Broj mirovnih snaga i osoblja UN pao je sa preko 100.000 širom sveta na 70.000 kako su misije završene, neki uspešniji od drugih.
Sada postoji 12 mirovnih operacija u Africi, Aziji, Evropi i na Bliskom istoku i taj broj će ponovo pasti nakon zahteva lidera Malija i Konga da trupe UN napuste, žaleći se da mirovne snage nisu uspele u svom primarnom mandatu da zaštite civile od oružane grupe.
Postojala je zabrinutost zbog nastavka podrške mirovnim snagama UN sa šestomesečnim povlačenjem skoro 13.000 mirovnjaka iz Malija bez presedana koji se završava ovog meseca, i nedavnim sporazumom o postupnom povlačenju snaga od više od 14.000 pripadnika u Kongu.
Ali Lakroa je rekao da postoji snažna ponovna posvećenost očuvanju mira UN.
Tokom sastanka u Akri, on je rekao da su ministri takođe razgovarali o naporima UN da se pozabave drugim izazovima, uključujući povećanje broja žena mirovnjaka, bezbednost i bezbednost vojnika, dezinformacije i dezinformacije koje utiču na mirovne operacije i disciplinu, što uključuje tekuće slučajeve seksualne eksploatacije i seksualnog nasilja od strane mirovnjaci.
Paradoksalno, rekao je on, očuvanje mira Ujedinjenih nacija ostaje jedna od najpodržavanih operacija UN, ali se pojedinačne mirovne misije suočavaju sa problemima zbog podela među 193 zemlje članice — posebno među 15 članica Saveta bezbednosti UN koje moraju da odobre i produže mandate za mirovne misije.
Na listi obećanja, Lacroik je rekao, „verovatno imamo više od onoga što nam treba“.
Ali to je samo početak procesa, naglasio je on, jer odeljenje za očuvanje mira na čijem je čelu sada mora da radi sa zemljama kako bi se obećanja pretvorila u vojne i policijske jedinice koje mogu da budu raspoređene i da započnu misije obuke.
Gledajući unapred, Lakroa je rekao da države članice i zemlje domaćini imaju poslednju reč o odobravanju novih mirovnih operacija i proširenju postojećih misija.
U velikoj većini slučajeva, Lacroik je rekao da veruje da mirovne operacije pružaju „dodatnu vrednost… čak i ako se sve mirovne operacije suočavaju sa mnogo težim političkim i bezbednosnim okruženjem – sve one, ne samo u Africi.
Što se tiče zaštite civila koju su čelnici Malija i Konga oštro kritikovali, Lakroa je rekao da mirovne snage UN-a svakodnevno štite stotine hiljada civila. I pitao je šta bi se desilo ako bi mirovne snage bile uklonjene sa Kipra ili Golanske visoravni koju je Izrael zauzeo od Sirije u ratu 1967. — „isto biste mogli reći za mnoga područja u Africi“ i drugde.
Obično, rekao je Lacroik, UN mogu da upravljaju poteškoćama, uključujući smanjen nivo bezbednosti za mirovne misije, vlade domaćina koje ne sarađuju u potpunosti i lažne vesti o mirovnim snagama.
Ali on je rekao da misije postaju izuzetno teške za održavanje ili čak neodržive kada povrh toga imate terorizam kao u Maliju, protiv kojeg mirovnjaci UN-a nemaju mandat da se bore, ili regionalne sukobe kao u regionu Velikih jezera u Africi gde je njegov mandat pokrivao samo Kongo .
Što se tiče budućnosti očuvanja mira, Lakroa je rekao: „Pre svega, mi smo jaki onoliko koliko je jedinstvo i posvećenost naših država članica da se opredele za multilateralna rešenja.
U Maliju i Sudanu, gde su mirovne snage takođe proterane, rekao je: „Mislim da to odražava svet u kome u suštini ima manje apetita da se nekako pristane na multilateralnu opciju.
Ministarski sastanak i Lakroaov intervju ove nedelje (ponedeljak) održani su dok su besnela dva velika rata, u Ukrajini nakon ruske invazije u februaru 2022. i u Gazi nakon iznenadnih napada Hamasa u Izraelu 7. oktobra.
Kada dođe do prekida neprijateljstava u oba rata, rekao je Lakroa, prema jednom od mnogih scenarija, možda će biti potrebna posmatračka misija treće strane, i rekao je da UN imaju dobru mrežu ljudi u mnogim zemljama sa tim sposobnostima.
