Nkveauseh Reginald Longfor, naučnik o održivosti i autor istraživanja, delio je svoje saznanje o problemu deponija smeća u 44 zemlje podsaharske Afrike. Prema njegovom istraživanju, 95% deponija u ovim zemljama je neregulisano, a one nastavljaju prihvatati smeće i nakon što su popunjene do kraja. Otpad na ovim deponijama oslobađa štetne gasove staklene bašte, a korišćenje gasa metana za proizvodnju energije umesto toga moglo bi kontinentu uštedeti milijarde dolara.
Longfor je naglasio da se oko 70% čvrstog komunalnog otpada deponuje, a u podsaharskoj Africi čak 24% završava na deponijama, dok se ostatak ostavlja na otvorenim deponijama, ulicama, rekama i drugim neprikladnim mestima. On je istakao ozbiljne ekonomske i zdravstvene posledice lošeg upravljanja otpadom, s posebnim osvrtom na emisiju gasova staklene bašte.
Prema Longforovom istraživanju, korišćenje tehnologija kao što su sanitarne deponije i anaerobna digestija može značajno smanjiti ekonomske troškove i emisiju metana. Anaerobna digestija, koja koristi mikroorganizme za pretvaranje organskog otpada u biogas, može biti efikasan način pretvaranja otpada u obnovljiv izvor energije. Sanitarne deponije, sa sistemima za prikupljanje deponijskog gasa, omogućavaju proizvodnju električne energije, goriva i toplote.
Longfor je upozorio da će nastavljanje s trenutnim načinom odlaganja otpada do 2060. godine izazvati ekonomske štete koje mogu dostići milijarde dolara. Određene zemlje, poput Etiopije, Nigerije, Demokratske Republike Kongo, Južnoafričke Republike i Tanzanije, mogle bi biti posebno pogođene, s potencijalnim akumuliranim ekonomskim štetama u milijardama dolara. Longfor je zaključio da je ključno da sve afričke zemlje usvoje održive prakse upravljanja otpadom kako bi se izbegle ozbiljne ekonomske, društvene i ekološke posledice.
