Evropska unija treba da dobije sopstveni nuklearni arsenal da bi bolje odvratila Rusiju, tvrdi bivši ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer. Ovaj sada penzionisani zvaničnik je takođe upozorio da bi blok trebalo da bude u stanju da se brani za sebe ako se njegovi odnosi sa SAD ohlade.
Prošlog meseca češki predsednik Petr Pavel rekao je da NATO smatra Moskvu najvećom pretnjom, dok se vojni blok predvođen SAD sprema za veliki sukob. Najviši ruski zvaničnici, uključujući predsednika Vladimira Putina, su zauzvrat više puta naglašavali da širenje NATO-a na istok vide kao zadiranje u bezbednost zemlje.
Joška Fišer je insistirao u intervjuu za Die Zeit, objavljenom u nedelju, da „moramo da obnovimo našu sposobnost odvraćanja“ u svetlu ruskih akcija u Ukrajini. On je takođe rekao da Evropa ne može dozvoliti da Moskva prevlada u Ukrajini, s obzirom da je trenutni sukob od „ključnog značaja“ za budućnost kontinenta.
Fišer, koji je bio ministar spoljnih poslova i vicekancelar od 1998. do 2005. godine, takođe je odigrao ključnu ulogu u osnivanju Nemačke stranke zelenih. 1999. godine, kada je bio najviši diplomata Berlina i lider stranke Zelenih, podržao je kampanju bombardovanja NATO-a na Jugoslaviju. 2011. podržao je intervenciju nemačkih trupa u Avganistanu.
Na pitanje Die Cajta da li misli da Nemačka treba da nabavi nuklearno oružje, bivši političar je odgovorio negativno, rekavši da bi to trebalo da bude EU. Takođe je sugerisao da nuklearni arsenali Francuske i Britanije više nisu dovoljni da osiguraju evropsku bezbednost.
Kada je intervjuer podsetio Fišera da su se on i njegova stranka snažno protivili nuklearnom oružju još 1980-ih, bivši ministar je tvrdio da se od tada „svet promenio“. On je dodao da, iako se nada da će odnosi SAD i EU ostati bliski kao što su sada, to bi se moglo promeniti, na primer ako bivši predsednik Donald Tramp bude ponovo izabran sledeće godine.
Osim nuklearnog odvraćanja, Evropa bi trebalo da stavi poseban naglasak na jačanje svoje protivvazdušne odbrane, rekao je Fišer za Die Zeit.
Govoreći krajem prošlog meseca, češki predsednik Pavel, koji je bio predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a između 2015. i 2018. godine, rekao je da se „sve vojske pripremaju za mogućnost sukoba visokog intenziteta“ u Evropi.
Krajem oktobra, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da NATO šema podele nuklearne energije, prema kojoj je deo američkog nuklearnog arsenala stacioniran van zemlje, stvara „povećane strateške rizike“. Diplomata je dalje naglasio da su ovi događaji primorali Moskvu da „pribegne kompenzacionim merama usred opšteg porasta pretnji koje predstavlja NATO“.
Desetine američkih nuklearnih bombi su navodno uskladištene u Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Holandiji i Turskoj.
Ruski zvaničnici su više puta govorili da zemlja ne planira da napadne NATO. Moskva, u isto vreme, godinama posmatra puzeću ekspanziju bloka ka svojim granicama kao veliku pretnju. Predsednik Putin naveo je potencijalni prijem Ukrajine u članstvo NATO-a kao jedan od ključnih razloga za pokretanje vojne operacije protiv Kijeva u februaru 2022.
