Istraživači su otkrili ključne uvide u zdravlje spavanja sredovečnih i starijih odraslih u Kanadi, identifikujući društvene determinante koje doprinose disparitetima u zadovoljstvu, efikasnosti i trajanju sna. Studija je otkrila da muškarci navode da spavaju bolje od žena, i suprotno ranije verovanjima, san se zapravo poboljšava sa godinama. Socioekonomski faktori kao što su nivo prihoda i vlasništvo kuće takođe su imali uticaj na san.
Prethodna istraživanja su pokazala da 40% odraslih u Kanadi prijavi manje sati sna od preporučenih sedam sati. Loše navike spavanja povezane su sa širokim spektrom ishoda hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularna stanja, rak, neurodegenerativne i autoimune bolesti, kao i povećani rizik od smrtnosti u starijoj populaciji. Međutim, faktorima koji utiču na zdravlje sna nije se pridavala velika pažnja.
Nova studija, nedavno objavljena u Sleep Health, pokazala je da je razlika u kvalitetu sna među Kanađanima od 45 do 85 godina značajno povezana sa polom, godinama, prihodom, obrazovanjem i etničkom pripadnošću.
Studija, koju je vodila zapadnjačka istraživačica Rebeka Rodrigez i koju je nadgledao profesor medicine i stomatologije Šulih, dr Saverio Strejndžs, pokazuje da žene prijavljuju niže zadovoljstvo spavanjem i efikasnost u poređenju sa muškarcima. Ovaj disparitet je opstao u različitim sociodemografskim sredinama.
„Ovo naglašava kritičnu oblast zabrinutosti za zdravlje žena, posebno kako stare“, rekao je Stranges, predsednik Odeljenja za epidemiologiju i biostatistiku i profesor na odeljenjima porodične medicine i medicine na Medicinskom i stomatološkom fakultetu u Šulihu. „Zdravlje sna je kritičan faktor, posebno među sredovečnim i starijim odraslim osobama. Ova demografija je posebno osetljiva na štetne efekte neadekvatnog sna, uključujući kognitivni pad i povećan rizik od padova.“
Zanimljivo je da je studija otkrila da su starije osobe (starosti od 65 i više godina) prijavile bolje opšte zdravlje sna u poređenju sa Kanađanima od 45 do 65 godina.
„Ovo otkriće dovodi u pitanje ideju da kvalitet sna uvek opada sa godinama, što sugeriše da bi drugi faktori, kao što su smanjeni rad i pad porodičnih pritisaka u kasnijem životu, mogli da igraju korisnu ulogu“, rekao je Strejndžs.
Viši socioekonomski status takođe se pojavio kao značajan prediktor boljeg zdravlja sna. Pojedinci sa višim nivoima prihoda, oni koji su u penziji i vlasnici kuća prijavili su bolji kvalitet sna.
„Jasno je da socioekonomski faktori igraju ključnu ulogu u određivanju kvaliteta sna. Ovo naglašava potrebu za ciljanim intervencijama za rešavanje ovih nejednakosti“, rekao je Rodrigez, glavni autor studije.
Studija je takođe osvetlila rasne i etničke disparitete u trajanju sna, posebno među crncima, istočnom i jugoistočnom Azijom i drugim grupama mešovitih rasa, koje su prijavile kraće trajanje sna u poređenju sa belim učesnicima. Ova razlika ukazuje na potencijalna sistemska pitanja koja zahtevaju dalju istragu.
Nalazi ove studije imaju značajne implikacije na politiku javnog zdravlja u Kanadi. „Zdravlje spavanja treba da bude prioritet u javnom zdravstvenom diskursu, posebno imajući u vidu njegov uticaj na druge zdravstvene ishode i kvalitet života starijih osoba“, rekao je Stranges.
Istraživači su pitali: „Ko dobro spava u Kanadi?“ i istražili 11 društvenih determinanti tri domena zdravlja sna (zadovoljstvo, efikasnost i trajanje) među sredovečnim i starijim odraslim osobama u Kanadskoj longitudinalnoj studiji o starenju (CLSA). CLSA je nacionalno longitudinalno istraživanje na približno 50.000 odraslih osoba starosti 45-85 godina na početku.
Zapadni istraživači, uključujući Ejmi Jing, Keli K. Anderson, Rea Alonzo, Pjotra Vilka, Grejema Džej Rida, Džejsona Gililenda, Guangjong Zoua, Ketrin Nikolson i Đuzepea Gvajana dali su doprinos studiji.