U studiji objavljenoj u časopisu Naučni izveštaji, istraživači iz Senckenberg centra za ljudsku evoluciju i paleookruženje (SHEP) na Univerzitetu u Tibingenu pokazuju da su rani ljudi srednjeg paleolita imali raznovrsniju ishranu nego što se ranije pretpostavljalo.
Analiza jednog lokaliteta u planinama Zagros u Iranu otkriva da su pre oko 81.000 do 45.000 godina lokalni hominini lovili kopitare, kao i kornjače i mesoždere. Ptice su takođe mogle biti na meniju.
Još u gornjem paleolitu, najranijem periodu paleolita, preci modernih ljudi efikasno su lovili male i velike sisare. „Prema različitim studijama, hominini kasnijeg srednjeg paleolita — period od pre 300.000 do 45.000 godina — hranili su se prvenstveno kopitarima. Međutim, sve je više dokaza da su, bar povremeno, kornjače, ptice, zečevi, ribe i mesojedi sisari su takođe bili na meniju neandertalaca i njihovih rođaka“, objašnjava Mario Mata-Gonzalez, prvi autor nove studije i doktorant na Univerzitetu u Tibingenu.
„Rekonstrukcija navika u ishrani ranih hominina jedan je od glavnih ciljeva arheozooloških studija, koji su rasvetlili način na koji su se naši preci prilagođavali različitim sredinama i interakciju sa njima“, navodi on.
Zajedno sa drugim istraživačima SHEP-a, Mata-Gonzalez je izvršio prvu sveobuhvatnu i sistematsku analizu ishrane na lokalitetu iz kasnog pleistocena u južnim planinama Zagros sa starošću od 81.000 do 45.000 godina. „Ne samo da su planine Zagros najveći planinski lanac u Iranu, već se smatraju i ključnim geografskim regionom za proučavanje ljudske evolucije u jugozapadnoj Aziji tokom srednjeg paleolita, posebno zbog njihove heterogene topografije i velike ekološke raznolikosti“, on dodaje.
Do danas su arheozoološki nalazi sa planina bili gotovo isključivo ograničeni na kopitare. Međutim, rezultati sa sajta Ghar-e Boof pokazuju da je ishrana lokalnih hominina takođe uključivala mesožderne sisare i kornjače.
„Više od 75% faune u Ghar-e Boof-u čine kopitari — od malih do veoma velikih vrsta. Uglavnom smo pronašli ostatke divljih koza (Capra aegagrus) i gazela (Gazella sp.). Ali smo takođe uspeli da dokumentujemo. manji broj divljih svinja (Sus scrofa), jelena (Cervus elaphus), konja (Ekuus sp.) i divljeg goveda (Bos primigenius)“, objašnjava Mata-Gonzalez. „Pored kopitara, kornjače (Testudo sp.) su najčešća vrsta čije smo fosile uspeli da povratimo na oko 18 kvadrata velikog područja iskopavanja.
Istraživački tim je takođe uspeo da identifikuje kosti različitih vrsta ptica i nekoliko ostataka mesoždera, kao što su crvena lisica (Vulpes vulpes) i velika grabežljiva mačka—verovatno leopard (Panthera cf. pardus). Rezovi i tragovi obrade na nekim fosilnim kostima ukazuju na rane ljude kao začetnike. Prema studiji, kornjače su pečene u oklopu pre nego što su pojedene – ovako istraživači tumače tragove opekotina na spoljašnjim površinama oklopa fosilnih kornjača.
Poslednji autor studije, prof. Nikolas J. Conard iz SHEP-a, zaključuje: „Ostatci faune iz Ghar-e Boof-a su prvi dokaz da su male divljači, kao što su kornjače i ptice, kao i mesožderi, koristili hominini u južnom Zagrosu. Planine. Čak i ako su neke od ovih vrsta konzumirane samo sporadično, naši nalazi pokazuju da su hominini regiona Zagros u srednjem paleolitu imali raznovrsniju ishranu nego što se ranije pretpostavljalo. Ovo je u skladu sa nalazima u drugim delovima Evroazije.“
