Poznato je da iskustva diskriminacije i akulturacije imaju štetan uticaj na zdravlje osobe. Za trudnice, ova bolna iskustva mogu uticati i na moždane sklopove njihove dece, otkriva nova studija sa Univerziteta Jejl i Kolumbija. Ovi efekti, kažu istraživači, su odvojeni od onih izazvanih opštim stresom i depresijom.
Studija je objavljena u časopisu Neuropsihofarmakologija.
Prethodna istraživanja su pokazala da ne samo da su visoki nivoi stresa i depresije štetni za osobu koja ih doživljava, već mogu imati i dugotrajne efekte na njihovu decu ako dožive tokom trudnoće. Poslednjih godina, studije su takođe otkrile da diskriminacija i akulturacija — ili promene do kojih dolazi usled migracije i naknadnog balansiranja više različitih kultura — mogu uticati na mozak odraslih. Ono što je manje jasno je kako na decu mogu uticati iskustva njihovih roditelja sa diskriminacijom i akulturacijom.
Za novu studiju, istraživači su procenili stepen diskriminacije, akulturacije i nevolje koje je iskusilo 165 osoba tokom trudnoće koristeći uspostavljene upitnike. Učesnici su bili od 14 do 19 godina, uglavnom Hispanoamerikanci (88%), i živeli su u ili blizu četvrti Vašington Hajts u Njujorku. Istraživači su zatim izvršili magnetnu rezonancu (MRI) kako bi procenili povezanost mozga kod 38 novorođenčadi učesnika nakon rođenja.
Prvi korak, rekli su istraživači, bio je da se utvrdi da li se diskriminacija i akulturacija razlikuju od drugih vrsta stresa ili depresije.
„Mislili smo da bi neka od ovih iskustava mogla da idu ruku pod ruku ili da se preklapaju, u kom slučaju bi bilo teško sami izmeriti efekte diskriminacije ili akulturacije“, rekao je Dustin Scheinost, vanredni profesor radiologije i biomedicinskog snimanja na Medicinski fakultet Jejla i viši autor studije.
Scheinost i njegove kolege iz Kolumbije i Dečije bolnice u Los Anđelesu koristili su program za analizu podataka koji je procenio sve njihove odvojene mere upitnika akulturacije, diskriminacije, stresa, depresije, traume u detinjstvu i socioekonomskog statusa i organizovali ih u grupe prema tome koliko su slični program za analizu podataka odredio ih je da se. Ovo im je, kažu istraživači, pomoglo da shvate stepen do kojeg se različite mere mogu koristiti za procenu sličnih iskustava.
„Ta analiza je grupisala mere stresa i depresije i odvojeno izvukla mere diskriminacije i akulturacije kao njihove sopstvene različite varijable“, rekao je Šejnost. „To nam je govorilo da, iako su ova iskustva diskriminacije povezana sa stresom i depresijom, dovoljno su odvojena da možemo pogledati njihove jedinstvene efekte.“
Kada je istraživački tim analizirao MRI slike mozga novorođenčadi, otkrili su razlike kod dece čiji su roditelji prijavili da su iskusili diskriminaciju dok su bili trudni.
Amigdala je oblast mozga povezana sa emocionalnom obradom i veoma je osetljiva na prenatalni stres, rekli su istraživači. Prethodno istraživanje je otkrilo da rana iskustva nedaća mogu imati merljive uticaje na povezanost amigdale kod novorođenčadi, dece, adolescenata i odraslih. Sve veći broj dokaza takođe sugeriše da je amigdala uključena u etničku i rasnu obradu, kao što je razlikovanje lica ljudi različitih rasa ili etničkih grupa, na primer.
Kada su istraživači procenili povezanost između amigdale i drugog regiona mozga zvanog prefrontalni korteks, koji je povezan sa funkcionisanjem višeg reda, otkrili su da deca ljudi koji su iskusili više diskriminacije tokom trudnoće imaju slabiju povezanost između dva regiona mozga.
„Naš nalaz je bio u skladu sa onim što očekujete da vidite u mozgu onih koji su pogođeni nedaćama u ranom životu bilo pre ili postnatalno“, rekao je Šejnost.
Zaključak, rekao je Scheinost, je da iako diskriminacija i akulturacija utiču na mozak na način na koji to rade drugi tipovi stresa, postoji nešto jedinstveno i važno u vezi sa ovim konkretnim iskustvima što bi trebalo bolje razumeti. Buduća istraživanja, rekao je on, trebalo bi da se fokusiraju na to da li su druge populacije pogođene na sličan način i šta je u osnovi efekata.
„Ne znamo u potpunosti zašto se to dešava“, rekao je Scheinost. „Dakle, moramo istražiti biološke mehanizme koji prenose ova iskustva nedaća od roditelja do potomstva.“
