Sistem brige o deci savremene zajednice lovaca-sakupljača sugeriše veliku zamku nuklearne porodice, i mogao bi da nagovesti zašto se toliko roditelja u bogatim, zapadnim zemljama osećaju izgorelo.
Tim istraživača, koji predvodi evolucioni antropolog Nikhil Chaudhari sa Univerziteta u Kembridžu, tvrdi da deca mogu biti „evolucionistički pripremljena“ da očekuju više pažnje i brige nego što mogu da pruže samo dva roditelja.
Istražujući kulturu lovaca-sakupljača Mbenđele, koji žive u severnim kišnim šumama Republike Kongo i žive od lova, ribolova, sakupljanja i sakupljanja meda, istraživači su otkrili široko rasprostranjenu mrežu nege.
Među 18 novorođenčadi i male dece u ovoj zajednici, istraživači su primetili da svako dete u proseku dobije devet sati pažljive nege i fizičkog kontakta svakog dana, obično od oko 10 pojedinaca, ali ponekad i od više od 20.
Veliki broj pojedinaca prilagođenih potrebama jednog deteta značio je da se na plač bebe obično odgovara za samo 25 sekundi.
Biološka majka bilo kog deteta bila je na udici samo za otprilike 50 procenata ovih epizoda plača. Ostatak vremena je neko drugi pomagao u brizi o detetu, često starija deca ili adolescenti.
Iako ova savremena zajednica u Africi možda nije reprezentativna za sve zajednice lovaca-sakupljača u ljudskoj istoriji, njen odnos brige je sličan drugim modernim društvima lovaca-sakupljača.
Iako su ove kulture čvrsto smeštene u sadašnjosti, a ne u pravim ‘relikvijama prošlosti’, one mogu dati važne naznake o tome kako su društvene strukture mogle izgledati pre više od 10.000 godina pre početka poljoprivrede.
Tokom velike većine ljudske istorije, naša vrsta je živela kao lovci-sakupljači, što znači da su tokom većeg dela ljudskog postojanja majke i očevi verovatno imali mnogo više podrške u podizanju dece nego danas u većini bogatih zapadnih nacija.
Koliko više podrške, teško je reći.
Do danas, većina istraživanja vezanosti za decu bila je fokusirana samo na zapadnu, obrazovanu, industrijalizovanu, bogatu i demokratsku (VEIRD) populaciju, što znači da stručnjaci propuštaju punu sliku ljudskog iskustva.
Među nekim savremenim društvima lovaca-sakupljača, kao što su Mbenđele i !Kung u južnoj Africi, izgleda da postoji izuzetno visoka reakcija na bebe koje plaču.
U VEIRD društvima, s druge strane, nivoi reagovanja su niži.
„Ako pojedinac sada ima relativno manji pristup [brizi], to može dovesti do aktiviranja evoluiranih psiholoških odgovora povezanih sa nevoljama (koje mogu, ali ne moraju i dalje biti prilagodljive); ili ako je pristup dovoljno nizak, to može dovesti do psiholoških disregulacija“, pretpostavljaju Chaudhuri i kolege.
Ta ideja zahteva mnogo više istraživanja. Sam Chaudhari upozorava da je ljudska psihologija evoluirala da bude fleksibilna i da možda ne postoji samo jedan specifičan način života koji najbolje odgovara našem zdravlju i blagostanju.
Ono što je van debate, međutim, jeste da je nuklearni porodični sistem, kako kaže Čaudari, „svet daleko od zajedničkih životnih aranžmana društava lovaca-sakupljača kao što je Mbenđele“.
„Na plač se gotovo uvek reagovalo, obično veoma brzo; a odgovori su obično imali oblik utehe ili hranjenja, retko stimulišući i nikada kontrolisajući“, piše tim istraživača.
Nasuprot tome, u VEIRD društvima, roditelji su obično sami kada reaguju na bebu u nevolji, što može izazvati duboku iscrpljenost ili depresiju.
Nejasno je da li ovi različiti sistemi brige o deci zaista imaju negativan uticaj na dete ili roditelje i zahteva dalje uporedno istraživanje.
Istraživači koji stoje iza trenutne studije kažu da bi budući rad trebalo da se bavi psihološkim razvojem i dobrobiti dece lovaca-sakupljača u poređenju sa VEIRD decom, kao i da li se briga majki razlikuje od nege onih koji nisu majke.
„Kao društvo, od kreatora politike preko poslodavaca do zdravstvenih usluga“, kaže Čaudhari, „moramo da radimo zajedno kako bismo osigurali da majke i deca dobiju podršku i negu koja im je potrebna da bi napredovali“.
