Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić kaže za RTS da poruke iz Prištine da ne žele da razgovaraju bez nekog potpisa, treba uzeti sa rezervom. Ističe da međunarodni akteri postavljaju uslov za uslovom i da ne odustaju od ZSO. Ocenjuje i da se iz poslednje izjava Aljbina Kurtija da je statut pozitivan u odnosu na ranije predloge i da se o njemumože razgovarati, zaključuje da on, zapravo priprema svoju javnost za jedan težak ustupak.
Evropska komisija predložila je da vlasnici srpskih pasoša koje izdaje koordinaciona uprava za Kosovo i Metohiju mogu od januara bez vize da putuju u zemlje Evropske unije. Portparol EK Kristijan Vigand kaže da je sledeći korak da predlog razmotre Evropski parlament i Savet Unije.
Stefan Surlić je istakao gostujući u Jutarnjem programu da bi se na taj način rešio problem mnogih Srba koji nemaju nikakva dokumenta izdata od strane Prištine, već imaju pasoše izdate od strane koordinacionog tela i da su oni trpeli jednu vrstu diskriminacije svih ovih godina.
Problem je, ukazuje bio nerešiv samom činjenicom što žive na KiM i dele sudbinu i Srba i Albanaca koji nisu imali pravo da putuju u Evropsku uniju bez viza.
„Sada se ovaj problem rešava, jer da nije bilo intervencije Beograda mogli smo da dođemo u jednu paradoksalnu situaciju da se obezbeđuje vizna liberalizacija za Albance koji imaju dokumenta izdata od vlasti u Prištini, a da Srbi koji imaju pasoš izdat od institucija Republike Srbije, a koji žive na KiM ne mogu da putuju“, naglašava profesor.
Prethodno su u Briselu, održani pregovori Beograda i Prištine na tehničkom nivou bez očekivanog trilateralnog sastanka.
Petar Petković, direktor kancelarije za KiM, rekao je da je glavna tema bio nacrt statuta Zajednice srpskih opština, kao i prvih i konkretnih koraka u njenom formiranju.
Međutim, glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi izjavio je da na sastanku u Briselu sa izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom nije razgovarao o nacrtu statuta Zajednice srpskih opština, iako je potvrdio da je to bilo na dnevnom redu.
Za Surlića je ipak pozitivan utisak da se konačno razgovara na nivou ekspertskih timova i da je, kako kaže, nešto konkretno na stolu, bez obzira na to što Priština to negira, postoji određeni nacrt statuta.
„Naravno, daleko je to od bilo kakve faktičke promene stanja na terenu i primene Zajednice srpskih opština, ali vidimo jednu kontinuiranu rešenost i učinjenih aktera da ZSO mora da bude prioritet u dijalogu. Nažalost, izostalo je to da se oni direktno susretnu i razgovaraju, ali to je procena Lajčaka i njegovog tima da je možda bolje da se ti tekstovi, odnosno primedbe, sugestije oba tima približe što više, pa tek onda da dođe i do direktnog susreta gde bi se razmatrali određeni članovi statuta zajednice srpskih opština“, smatra Surlić.
Misli da poruke koje šalje Priština da ne žele da razgovaraju bez nekog potpisa, treba uzeti sa rezervom, jer, ističe, međunarodni akteri postavljaju uslov za uslovom i ne odustaju od ZSO.
„Aljbin Kurti je na početku svog mandata rekao da nema ništa od ZSO, potom je rekao nema ništa od zajednice sa etničkim predznakom, zatim nije to zajednica, to je neki oblik samoupravljanja, da bi na kraju rekao ‘statut koji sam dobio je pozitivniji u odnosu na ove ranije predloge i o njemu se može razgovarati’. Znači da ipak vidimo tu jednu evoluciju u kojoj on zapravo priprema svoju javnost za jedan težak ustupak“, navodi profesor.
Besnik Bisljimi je poručio da Priština neće započeti rad na formiranju ZSO bez potpisivanja tri sporazuma.
Surlić objašnjava da je Kurti prilikom nedavnog susreta sa evropskim liderima, naglasio da bi potpisao evropski predlog, poznat kao nemačko-francuski predlog, sada već definisan kao sporazum.
Dodaje i da je reč i o potpisivanju aneksa iz Ohrida, kao sastavnog dela tog predloga i, treće, sporazumu o Zajednici srpskih opština , odnosno statutu i predlogu od strane Evropljana.
„Ideja je bila da se kroz ovaj dokument o ZSO i formalno Beograd obaveže na sve ostale tačke tog dokumenta, što je za Beograd u ovom trenutku neprihvatljivo. Pre svega još što se tiče članstva u svim međunarodnim organizacijama, što ujedno znači i eventualno članstvo u jedinim nacijama i bilo kakav pomen priznanja nezavisnosti Kosova“, ističe Surlić.
Ocenjuje da je dijalog najbolja opcija i da se o nečemu konkretnom razgovara i da bi, kako kaže sve bilo jedna jalova priča ukoliko bi se oni sastojali, a ne bi bilo nikakvog dokumenta.
„Sada postoji jasan prioritet od strane medijatora, nametnuta tema i konkretan tekst. I zato to vidim kao pomak. Znači, ne razgovaramo o nekim imaginarnim principima, kriterijumima za Zajednicu srpskih opština, nego o članovima, kako će ona uistinu funkcionisati“, zaključuje politikolog Stefan Surlić.
Nakon pomeranja spomenika palim srpskim vojnicima u Prvom svetskom ratu 1912-1918, ambasada Francuske je saopštila da će razmotriti „tehničke mogućnosti“ kako bi svi spomenici na groblju u Prištini bili vraćeni na svoje mesto, „a da to uključi i novu spomen-ploču u sećanje na francuske vojnike koji su izgubili živote tokom službe u okviru KFOR-a.
„Mislim da je to jedan veliki diplomatski skandal, pogotovo kada smo čuli obrazloženje predstavnika Francuske u Prištini koji su rekli da su to samoinicijativno uradili i da je to zbog nekog pritiska javnosti ranijih godina, jer su smetali u medijskim izveštavanjima da iza ambasadora stoji ploča posvećena srpskim žrtvama“, naglašava Surlić.
To, dodaje, šalje dve poruke. Prva je smelost da se pokreću privatne inicijative i mimo čak znanja lokalne samouprave, mimo znanja eparhije Raško-Prizrenske koja je nadležna za pravoslavno groblje i za njegovo održavanje
To, ukazuje, pokazuje jednu vrstu bahatosti i šalje poruku i Srbima, ali na neki način i Albancima.
„Drugo, mislim da je poruka koja se šalje jedan svojevrstan istorijski inženjering. Znači, da se kroz poslednji sukob i neprijateljstvo Srba i Albanaca, kroz tu vizuru gleda svaka žrtva u prošlosti i onda se negira, naravno, velika žrtva koju srpski narod dao u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, a to je nepoštovanje od svih, a pogotovo od Francuske, imajući u vidu našu zajedničku istoriju, pogotovo u tom periodu“, poručuje Surlić.
