Kada je ciklon Idai prošao kroz nacionalni park Gorongosa u Mozambiku u maju 2019. godine, jedna od najsmrtonosnijih sila prirode naišla je na jedan od tehnološki najsofisticiranijih parkova divljih životinja na planeti. Istraživači sa Prinstona i kolege iz celog sveta dokumentovali su efekte koristeći kamere za tragove i uređaje za praćenje životinja koji su bili u upotrebi pre oluje.
Zahvaljujući širokoj mreži kamera, GPS ogrlica i drugih instrumenata, osoblje parka i ekolozi divljih životinja imali su „priliku bez presedana“ da iz minuta u minut prikupe prikaz kako je oluja uticala na park i kako su životinje reagovale, rekla je Hali Braun. , postdoktorski naučni saradnik na Odeljenju za ekologiju i biologiju životne sredine Prinstona i prvi autor novog rada u časaopisu Prirod o uticaju uragana.
„Ovo je prva studija koja je ikada uspela da prati reakcije zajednice velikih sisara na prirodnu katastrofu u realnom vremenu“, rekao je Robert Pringle, profesor EEB-a koji je radio sa Nacionalnim parkom Gorongosa od njegovog početka.
Braun, sada postdoktorski istraživač saradnik u Pringleovoj laboratoriji, u to vreme je bio diplomirani student kod Rajana Longa, vanrednog profesora nauka o divljim životinjama na Univerzitetu u Ajdahu i bivšeg postdoktora na Prinstonu. Long i Pringle su podelili zasluge starijih autora u novom Nature papiru.
„Gledali smo kako se vode dižu“, priseća se Braun. „Gledali smo reakcije životinja u satima, danima i nedeljama nakon ciklona: kako su neke od njih pobegle od poplavnih voda, a neke nisu. Koristili smo podatke koje smo imali pre, tokom i posle oluje da kreiramo , ne samo opis ovog jednog događaja, već širi skup očekivanja, tako da menadžeri mogu bolje predvideti efekte sve težih vremenskih događaja.“
Istraživački tim je otkrio da je najbolji prediktor preživljavanja veličina. Malog oribija, veličine hrta, populacija je opala za 50%. Uginulo je i otprilike polovina malo većih reedbucks-a. Bushbucks, koja je najmanja vrsta koja može da nosi GPS ogrlicu, videla je uginuće tri od svojih osam životinja sa ogrlicom – najmanji mužjak i dve najmanje ženke – ali su izgubile samo 4% ukupne populacije.
GPS podaci su otkrili da su bushbucks tražili brda da se popnu, uključujući brežuljke termita koji dosežu do 16 stopa (5 metara) i 65 stopa dugačke (20 metara), koji su u poplavi postali ostrva. Istraživači su videli da je jedan preživeli poskakivao od humka do humka, prolazeći brzo kroz poplavne vode između, pre nego što je našao sigurnost u šumi na višim nadmorskim visinama. Četiri najveća biljojeda koja su nosila GPS ogrlice — njala, kudu, samur i slon — nisu imala smrtne slučajeve.
Veličina tela je takođe nudila sekundarnu zaštitu, otkrili su istraživači.
„Ne samo da životinje manje veličine nisu mogle da prestignu vode, već nisu bile u stanju da spreče ograničenje u ishrani nakon toga“, rekao je Braun. „Zato što je poplava bila tako velika toliko dugo, ubila je mnogo trave i niskog rastinja. Manje životinje ne mogu da izdrže te periode ograničene u ishrani kao veće životinje, koje imaju više masti na koje se mogu osloniti.“
Jedina prethodna studija o efektima uragana na ostrvske populacije posmatrala je guštere i pauke na Bahamima i otkrila vrlo slične obrasce. „Neverovatno je kako obrasci koje smo pronašli prelaze taksonomske i geografske linije“, rekao je Braun. „Izgleda da se ponašaju na isti način u našem kopnenom ekosistemu, sa najvećim sisarima na zemlji, i sa ovim sićušnim malim beskičmenjacima i gmizavcima na Bahamima.
Istraživači imaju dve osnovne preporuke za druge menadžere divljih životinja: evakuisati najmanja i ekološki najranjivija stvorenja u sigurnija područja pre nego što oluje dođu i obezbediti dodatnu hranu nakon oluje. Jednom kada se sva trava udavi, životinje će se okrenuti hranjenju na manje hranljivim grmovima i kori, a mnoga mala stvorenja ne mogu da prežive tu promenu u ishrani.
Nekoliko mesoždera u parku je odlično izdržalo oluju, rekao je Braun. Divlji psi i leopardi imali su koristi od toga što su njihove životinje koje su plen bile koncentrisane u planinskim predelima, a primarni izvor hrane lavova — bradavičaste svinje — ostali su u brdima nekoliko meseci, ali inače na njih ciklon uglavnom nije uticao.
Istraživački tim uključivao je institucije iz pet zemalja: Univerzitet Princeton; Univerzitet Ajdaho-Moskva; Univerzitet Kalifornije-Merced; Državni univerzitet Montana-Bozeman; Univerzitet Jejl; Archbold biološka stanica u Venus, Florida; Univerzitet Britanske Kolumbije-Vankuver; Nacionalni park Gorongosa; Univerzitet u Kentu; Univerzitet Vitvatersrand-Johanesburg; Associacao Azul Mocambikue u Maputu, Mozambik.
Drugi autori sa Prinstona u radu su tadašnji diplomirani studenti Matt Hutchinson, Ph.D. 2021; Justine Atkins Becker, Ph.D. 2020; Arjun Poter, dr. 2022; i tadašnji postdoktorski saradnik NSF Meredit Palmer.
„Za mene je najuzbudljivija stvar u vezi sa ovim radom neverovatna saradnja između toliko grupa istraživača, od hidrologije do ekologije velikih životinja, kako bi se stvorio ovaj zaista integrisani deo nauke“, rekao je Braun. „Najbolji rad se dešava u saradničkim projektima.“
