Dok Australija ulazi u leto El Ninja, dr Negin Nazarian iz UNV-a, stručnjak za urbanu klimu, objašnjava pet ključnih strategija da se gradovi – i ljudi – budu hladniji.
Postoji nekoliko faktora koji su u interakciji kada razmišljamo o toploti u urbanoj sredini.
„Prvo, tu je sama urbana toplota“, objašnjava dr Nazarian, „što je promena koju je donela urbanizacija, zgrade, putevi, infrastruktura i slično. Ovo se često naziva urbanim toplotnim ostrvom. Zatim, tu je uticaj klime promena , što znači da se prosečne temperature širom sveta, kao i u gradovima, povećavaju.
„Konačno, klimatski ekstremi kao što su toplotni talasi postaju sve češći, duži i intenzivniji zbog globalnog zagrevanja. A u godinama El Ninja, kao i sada, povećan je i rizik od klimatskih ekstrema. S obzirom na sve ove pokretače, naši gradovi su suočeni sa sve gorućim problemom kako upravljati toplotom i brinuti se za ljude koji žive u njima. To uključuje ublažavanje urbane toplote u našim gradovima, kao i pomoć našim ljudima da se prilagode njima kako bi smanjili negativne uticaje na njihove živote.“
Urbana područja, poput gradova, toplija su od prirodnih područja — stvarajući ono o čemu ljudi govore kao efekat urbanog toplotnog ostrva. I to je uglavnom zato što vrste materijala koji se koriste za stvaranje zgrada imaju drugačija svojstva od prirodnog pokrivača zemljišta.
„U prirodnom okruženju imate drveće, travu i zemlju, koji pružaju hlad, apsorbuju toplotu i zadržavaju vodu u okruženju. Međutim, većina materijala koji stvaraju izgrađeno okruženje apsorbuju više toplote, zadržavaju više zračenja i nemaju načina da zadrže vlagu za hlađenje“, objašnjava dr Nazarian.
Da bi gradovi bili hladniji, važno je za razvoj da sve više koriste hladne materijale koji zrače toplotu, umesto da je apsorbuju. „Ovo može da varira od svetlih boja koje su pogodne za krovove, do upotrebe naprednih super hladnih (retroreflektujućih) premaza na trotoarima. Napredniji ‘super hladni’ materijali reflektuju većinu udarnog zračenja unazad ka nebu, smanjujući toplote zarobljene unutar urbanih nadstrešnica, što znači da neće uticati na toplotni komfor ljudi na našim ulicama“, kaže prof. Nazarian.
Nedavni razvoj događaja u nekim oblastima Sidneja doveo je do proliferacije krovova tamne boje, što naglašava akumulaciju toplote u ovim novim predgrađima. „Ponovno razmatranje zabrane crnih krovova i zahtevanje upotrebe krovnih materijala svetlih boja od strane saveta bio bi jedan od načina da se počne sa ublažavanjem toplote u ovim zelenim područjima“, kaže prof. Nazarian.
Povećanje urbanog zelenila pomaže da gradovi budu sposobni za život kako temperature rastu.
„Ublažavanje toplote je nijansirano“, kaže profesor Nazarian. „Samo sadnja puno drveća neće ohladiti naše gradove jer se takođe suočavamo sa klimatskim promenama i njihovim uticajem na ekstreme. A većina drveća ima koristi od hlađenja samo kada je dovoljno zrela, tako da je uticaj srednje do dugoročan. Međutim, drveće ima značajne prednosti kao što je pružanje senke, što smanjuje našu izloženost toploti i pomaže nam da izdržimo više temperature. Takođe imaju pozitivan uticaj na dobrobit ljudi i kvalitet vazduha.“
Parkovi, funkcionišu na isti način, u većem obimu, stvarajući „termalnu oazu“. „One možda neće u potpunosti ublažiti urbanu toplotu na gradskoj skali, ali obezbeđuju lokalno hlađenje i, što je još važnije, minimiziraju uticaj koji će toplota imati na ljude. Stvaranje više ovih termalnih oaza pomoći će u upravljanju uticajem povećane urbane temperature“, kaže dr Nazarijan.
„Zeleni krovovi i fasade su još jedna dobra opcija za gradove jer reflektuju, a ne apsorbuju toplotu“, kaže dr Nazarian, „Zelene fasade i krovovi takođe doprinose uštedi energije u zgradama iako ih je lakše primeniti u novim zgradama, gde specifična voda – potrebe za izolacijom i navodnjavanjem mogu biti uključene u projekat.“
Urbanistički dizajn i planske odluke imaju značajan uticaj na regulaciju temperature. „Ulični kanjoni konfigurisani da promovišu senku i ventilaciju smanjuju lokalne temperature vazduha i površine i poboljšavaju toplotnu udobnost na otvorenom, i ključni su za hlađenje naših gradova i ljudi.
Dr Nazarian takođe predlaže da se pažljivo razmotri odnos nepropusnih površina i „prirodnog“ i „poroznog“ zemljišta. A sa novijim razvojima, kao što su oni u zapadnom Sidneju, preporučeni odnos (na primer u Cool Suburbs Toolu koji se koristi u Novom Južnom Južnom Južnom Južnom uglu) je minimum 50% propustljivosti lokacije, što može uključivati zelene krovove i porozne trotoare.
Štaviše, urbani dizajn koji uključuje otvorene prostore i pozicionira zgrade kako bi se olakšala prirodna ventilacija može pomoći u rasipanju toplote u gradovima. U istočnim predgrađima Sidneja, morski povetarac efikasno rashlađuje područje, dok u zapadnim predgrađima stvara bare i parkove koji zatim hlade povetarac koji struji kroz ovu oblast može da funkcioniše na isti način.
Singapurska mreža koridora vetra ilustruje kako promišljeno planiranje može stvoriti simbiotski odnos između termalnih oaza i ventilacije.
Poput zelenih površina, plava infrastruktura, koja uključuje vodena tijela kao što su bare, rijeke i brane, može biti moćno sredstvo za smanjenje temperature. Integracija vodenih objekata sa zelenim površinama takođe može pomoći u snižavanju temperature okolnih područja. Plava infrastruktura se takođe može strateški postaviti zajedno sa zelenilom i koridorima vetra: dok povetarac duva preko vodenih površina, one se hlade i zatim prenose ovaj efekat hlađenja preko obližnjih oblasti.
U zapadnom Sidneju, projekat Norvest Citi je kombinovao jezerce i zelene površine sa odličnim efektom hlađenja i postavio detaljan vodič za hlađenje kako bi integrisao plavu i zelenu infrastrukturu u višenamjensko područje.
Na manji način, fontane u trgovačkim zonama, parkovima i bulevarima pomažu u rashlađivanju ljudi kada su temperature visoke.
Poslednji deo slagalice je smanjenje toplote proizvedene ljudskim aktivnostima, što je deo većeg projekta smanjenja emisije gasova staklene bašte. U gradovima, dr Nazarian podvlači potrebu da se preispita klimatizacija, upotreba automobila i industrijske prakse.
„Dok klima uređaj oslobađa ljude od toplote, istovremeno oslobađa kondenzaciju i toplotu u okolinu, stvarajući više potražnje za hlađenjem, oslobađajući više toplote u okolinu u začaranom krugu. Singapur se, na primer, pomera ka više energije- efikasni, centralizovani sistemi za hlađenje za ublažavanje lokalizovane toplote. I neki istraživači traže načine da podstaknu povećanu upotrebu ventilatora, koji zahtevaju mnogo manje energije za rad i ne dodaju toplotu u atmosferu.“
Ne postoji jedinstveno rešenje za smanjenje toplote u našim gradovima, ali hladni materijali, zelene površine, promišljeno urbanističko planiranje, plava infrastruktura i smanjenje toplote koju stvaraju ljudi će morati da budu deo slike.
