Epilepsija je uobičajeno neurološko stanje koje dovodi do napada. Pogađa milione ljudi u Sjedinjenim Državama i desetine miliona širom sveta.
Važno je znati šta je epilepsija, kako prepoznati šta se dešava tokom napada i kako pružiti prvu pomoć kada neko ima napad.
Epilepsija je hronični poremećaj mozga koji se karakteriše ponavljajućim napadima. Napadi su iznenadni, nekontrolisani talasi električne aktivnosti u mozgu, koji mogu izazvati različite simptome. Tačan uzrok epilepsije može varirati, ali često je rezultat povreda mozga ili genetike.
Ljudi sa epilepsijom često vode aktivan život, tako da možda nećete prepoznati da imaju epilepsiju osim ako vam ne kažu ili ne vidite da imaju napad.
Tokom napada, normalna električna aktivnost mozga se pokvari. Neuroni (ćelije mozga) komuniciraju sa električnim impulsima, ali tokom napada, ovi impulsi postaju haotični.
Neki opisuju napad kao „električnu oluju mozga“. Ovo može dovesti do širokog spektra simptoma – od praznih pogleda do konvulzija – u zavisnosti od pogođenih područja mozga. Ovi simptomi mogu dovesti osobu u opasnost od povrede.
Epileptički napadi mogu se manifestovati na različite načine, ali neki uobičajeni simptomi mogu uključivati sledeće:
- Trzajni pokreti: Involuntarni kontrakcije mišića koje dovode do trzanja ili grčeva. Ovo može uticati samo na jednu stranu tela, ali može zahvatiti i obe strane.
- Gubitak svesti: Neki pojedinci mogu izgubiti svest i pasti tokom napada.
- Nepomično gledanje: Osoba može delovati nereaktivno i zuriti u prazno.
- Čudna osećanja ili aure: Neki ljudi doživljavaju čudne mirise, ukuse ili osećaje pre napada.
Prepoznavanje i hitna prva pomoć tokom napada su od ključne važnosti. Dok se većina napada završava sama od sebe nakon 1-2 minuta, određeni tipovi mogu biti opasni po život. Evo šta treba da znate – i šta možete da uradite:
- Ostanite smireni i umirite ljude oko vas. Uvek ostanite uz osobu tokom celog napada.
- Zaštitite im glavu. Nežno vodite osobu do poda ako već nije tamo. Stavite nešto mekano ispod njihove glave kako biste sprečili povredu glave.
- Očistite prostor. Proverite da nema opasnosti u blizini, poput oštrih predmeta, koji bi mogli povrediti osobu tokom napada. Uklonite naočare ili predmete na ili oko lica.
- Pratite vreme. Ako napad traje duže od pet minuta, ili ako se drugi napad brzo nastavi bez da osoba „dođe sebi“, pozovite medicinsku pomoć.
- Ne ograničavajte osobu niti joj ne stavljajte ništa u usta. Suprotno uobičajenom verovanju, bitno je da napad prođe sam.
- Okrenite ih na bok ako su na zemlji. Ovo pomaže smanjiti rizik da osoba može ugušiti viškom pljuvačke ili povraćanja koje može nastati tokom napada.
- Neki ljudi imaju „spasilački lek“, obično u obliku spreja za nos, koji se može koristiti kako bi se zaustavio napad. Ako je dostupan, pročitajte uputstva i dajte lek ako napad traje duže nego što se očekivalo.
- Najčešće, ljudi se vrate u normalu nakon što napad prođe sam. Međutim, pozovite medicinsku pomoć ako postoji bilo kakva zabrinutost zbog povrede, teškoća u disanju, gušenja ili ako se napad dogodio u vodi.
Uobičajen je mit da neko može progutati jezik tokom napada. Ovo se neće desiti. Nikada im ništa ne stavljajte u usta, jer to može dovesti do povrede od ugriza ili gušenja.
Pokušaj obuzdavanja osobe tokom napada ili neposredno nakon napada može dovesti do povrede vas ili te osobe. Umesto toga, usredsredite se na njihovu bezbednost tako što ćete zaštititi njihovu glavu i očistiti područje.
Voda neće zaustaviti napad. Ne sipajte im vodu u lice. Ostanite uz osobu i pružite joj podršku tokom epizode.
