Kolevka paleontologije — proučavanje fosilnih ostataka životinja i biljaka — leži u krečnjacima iz Mastrihta, gde je prvi Mosasaurus otkriven 1766. Holandsko-belgijsko pogranično područje oko glavnog grada Limburga jedno je od najbolje istraženih oblasti u svet u kome su stene iz krede u pitanju; era krede koja se naglo završila pre 66 miliona godina.
Svim dosadašnjim saznanjima sada se mogu dodati novi podaci: ispostavilo se da su mozasaurusi iz Mastrihta prilično izbirljivi u izboru ishrane. Ovo je zaključak istraživača sa Univerziteta u Utrehtu i Prirodnjačkog muzeja u Mastrihtu. U saradnji sa engleskim kolegama sa Univerziteta u Lesteru, oni su prvi u svetu proučavali tragove habanja na zubima mozasaura.
„Bili smo znatiželjni da li različite vrste mozasaura u okolini Mastrihta zaista smetaju jedna drugoj u izboru hrane ili to nije toliki problem“, objašnjava dr Femke Holverda, paleontolog sa Fakulteta za geonauke Univerziteta u Utrehtu.
U nedostatku podataka o sadržaju stomaka guštera iz Mastrihta, istraživači su stoga pogledali sitne ogrebotine na zubima ovih životinja iz južnog Limburga (Holandija) i u blizini Eben-Emaela (provincija Lijež, Belgija).
Dr Holverda kaže: „Izgleda da različite vrste mosasaurusa otkrivaju razlike u ishrani. Primetili smo ove razlike uglavnom između manjih vrsta — po standardima mosasaura — od oko tri do sedam metara ukupne veličine, i većih, osam do petnaest metara dužine“.
Ali bilo je i nekih razlika između većih vrsta. „Prognathodon je posebno, sa svojim velikim konusnim zubima, imao iznenađujuću količinu školjki u svojoj ishrani, tako da je očigledno voleo svoj bife sa morskim plodovima. Druga vrsta, Plioplatecarpus, sa uskim šiljastim zubima, pokazala je upečatljiv broj znakova Možda je i ova vrsta volela ribe sa jakim ljuskama“, dodaje dr Holverda.
Istraživači su prvo napravili odlitke zuba u silikonskoj gumi i stavili ih u 3D skener. „Ova tehnika je već korišćena kod dinosaurusa, ali mi smo bili prvi koji su na isti način pogledali zube mozasaurusa“, objašnjava kolega paleontolog En Šulp, takođe povezana sa Univerzitetom u Utrehtu.
Ovim istraživanjem pronađeni su neki nedostajući delovi slagalice iz davno nestalog najnovijeg sveta krede. „Želimo da bolje razumemo raznolikost“, kaže Šulp. „A to nam je olakšano jer sve proučavane životinje potiču iz istih stena, a samim tim i istog perioda. Dakle, umesto da opisujemo samo jednu vrstu, mi posmatramo ekosistem kao celinu.“
Naslage krečnjaka oko Mastrihta su zlatni rudnik za paleontologe. Šulp objašnjava: „Nigde drugde na svetu stanište Mosasaurusa nije tako dobro očuvano kao ovde. Možete ih naći u veoma mekom krečnjaku, tako da se može isključiti habanje zuba iz drugih uzroka.“
Naravno, takvo obilje potencijalnih nalaza ima veliku privlačnost i za paleontologe amatere. „U tome nema ništa loše“, kaže Džon Džegt, kustos Prirodnjačkog muzeja u Mastrihtu.
„Amater bukvalno znači ‘entuzijasta’ i zahvaljujući 250 godina intenzivnog istraživanja ovih entuzijasta, naučili smo mnogo o mozasaurusima i drugim izumrlim oblicima života. Muzej kao što je naš ima veliku korist od ovoga. Ono što takođe pomaže je da ova vrsta amatera nauka se stimuliše u Holandiji: to je jednostavno dozvoljeno zakonom. To nije slučaj svuda.“
