Kontinent Argoland, koji je naizgled nestao nakon odvajanja od Australije pre 155 miliona godina, konačno je otkriven, prema novoj studiji.
Kontinentalni rascepi obično ostavljaju tragove u drevnim fosilima, stenama i planinskim lancima. Ali do sada naučnici nisu mogli da pronađu gde je Argoland završio.
Sada istraživači sa Univerziteta u Utrehtu u Holandiji misle da su otkrili misterioznu kopnenu masu, skrivenu ispod istočnih ostrva jugoistočne Azije.
Otkriće bi moglo pomoći da se objasni nešto poznato kao Volasova linija, što je zamišljena granica koja razdvaja faunu jugoistočne Azije i Australije.
„Bukvalno smo se bavili ostrvima informacija, zbog čega je naše istraživanje trajalo toliko dugo. Proveli smo sedam godina sastavljajući slagalicu“, rekao je autor studije Eldert Advokaat, geolog sa Univerziteta Utreht, u saopštenju za javnost.
Bio je potreban pažljiv detektivski rad da se otkrije kuda je Argoland otišao nakon što je prekinuo ono što će postati Australija. Naučnici su pronašli delove „kontinenata trake“ oko jugoistočne Azije, ali nisu mogli da ih spoje, rekao je Advokat za Live Science.
„Ništa ne odgovara“, rekao je.
Konačno, imali su epifaniju: šta ako je Argoland počeo kao niz fragmenata kontinenta, a ne kao čvrst komad?
„Situacija u jugoistočnoj Aziji se veoma razlikuje od mesta poput Afrike i Južne Amerike, gde se kontinent uredno raspao na dva dela“, rekao je Advokat u saopštenju za javnost.
„Argoland se raspao na mnogo različitih krhotina. To je ometalo naš pogled na putovanje kontinenta“, rekao je on.
Radeći na ovoj hipotezi, otkrili su da Argoland zapravo nije nestao. Opstala je kao „veoma proširena i fragmentirana celina“ ispod ostrva istočno od Indonezije.
Ovim radom su konačno uspeli da ožive Argolandovo putovanje u proteklih 155 miliona godina. Možete videti Argoland, u zelenom, kako pluta ispod.
Pošto to nije čvrsta masa, već niz mikrokontinenata razdvojenih okeanskim dnom, Advokat i njegov kolega geolog sa Univerziteta Utreht Douve van Hinsbergen skovali su novi termin da preciznije definišu Argoland: „Argopelag“.
Njihovi nalazi su objavljeni 19. oktobra u recenziranom časopisu Gondvana Research.
Istraživanje nam ne govori samo kako je naša planeta postala ovakva kakva je danas.
To bi takođe moglo pomoći naučnicima da bolje razumeju bizarnu Volasovu liniju, nevidljivu barijeru koja prolazi sredinom Indonezije i razdvaja sisare, ptice, pa čak i rane ljudske vrste na ostrvima jugoistočne Azije, rekao je Advokat za Live Science.
Barijera je zbunila naučnike zbog toga koliko oštro razdvaja životinjski svet ostrva. Zapadno od linije su placentalni sisari poput majmuna, tigrova i slonova – koji se takođe nalaze u jugoistočnoj Aziji. Ali oni su skoro potpuno odsutni na istoku, gde možete pronaći torbare i kakadue – životinje koje se obično povezuju sa Australijom.
Ovo bi moglo biti zbog toga što je Argoland odneo sopstvenu divljinu iz buduće Australije pre nego što se razbio u jugoistočnu Aziju.
„Te rekonstrukcije su od vitalnog značaja za naše razumevanje procesa poput evolucije biodiverziteta i klime, ili za pronalaženje sirovina“, rekao je van Hinsbergen.