Rudnik uglja Kolubara u Srbiji se nikada ne zatvara – 24 sata dnevno, 365 dana u godini, bageri rade danonoćno i grizu tlo kako bi izvukli fosilno gorivo.
Iako se najveći deo sveta udaljava od korišćenja uglja zbog pratećeg zagađenja, Srbija se i dalje oslanja na njega, zavisno od uglja za oko 70 odsto svoje snage.
Gorivo obezbeđuje niske cene električne energije i obezbeđuje hiljade radnih mesta u siromašnoj balkanskoj zemlji.
Pored uglja, četvrtina električne energije u Srbiji dolazi iz hidroelektrana, a ostatak iz obnovljivih izvora energije.
Ugalj koji se vadi u Kolubari navodno napaja dovoljno stanica da proizvedu polovinu električne energije u zemlji, sa više od 11.000 zaposlenih za izvlačenje između 26 miliona i 27 miliona metričkih tona uglja svake godine.
Cene struje u Srbiji su znatno niže nego u većem delu Evrope — u junu je kVh iznosio 0,096 evra, trećina od proseka od 0,289 u Evropskoj uniji.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić u svojim govorima često pominje niske cene struje.
Međutim, Srbija je bila pod pritiskom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da podigne cene i imala je tri povećanja carina ove godine.
„Tekuća povećanja tarifa za električnu energiju i gas pomogla su da se smanje fiskalne subvencije i biće od ključne važnosti za finansiranje osnovnih energetskih investicija u narednim godinama“, navodi se u saopštenju MMF-a u junu.
Udaljavanje od fosilnih goriva trebalo bi da bude ključna tema za diskusiju na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28) 2023. u Dubaiju sledećeg meseca.
Ali u mestima kao što je Srbija, koja se decenijama oslanjaju na ugalj i imaju ograničene resurse za investiciju koja je neophodna da bi se prešlo na zelenije alternative, odvikavanje od izvora energije i dalje izgleda kao daleki projekat.
„Godinama se ugalj smatra nekom vrstom božanskog dara u našoj proizvodnji energije“, rekla je za AFP Hristina Vojvodić iz Regulatornog instituta za obnovljive izvore i životnu sredinu (RERI).
Srbija je usvojila plan smanjenja emisija (NERP) 2020. i obećala da će se potpuno „dekarbonisati“ do 2050. Ali udeo uglja u proizvodnji električne energije od tada se nije mnogo promenio.
„Zemlja nema stvarnu nameru da izađe iz uglja. Postoje planovi i strategije, ali kada je reč o izlasku iz uglja, odluke nema“, rekao je Vojvodić.
Ona je rekla da je Srbija takođe obećala da će do 2030. smanjiti upotrebu uglja do četvrtine.
„To bi moglo da znači pet odsto. Može da znači 20 odsto. Ne znamo ništa o tome“, rekao je advokat čiji je institut prošle godine uspeo da beogradski sud prepozna štetnu ulogu termoelektrana po zdravlje.
Sud je takođe naložio EPS-u, državnoj elektroprivredi, da smanji emisiju sumpor-dioksida (SO 2 ) zbog opasnosti koju predstavljaju po zdravlje i životnu sredinu.
U 2022. godini emisije SO2 iz uglja bile su pet do šest puta veće od dozvoljene granice za sve termoelektrane u zemlji, u zavisnosti od izvora.
„Nemamo ništa protiv prelaska na zelenu energiju koja je bolja za zdravlje i životnu sredinu, a koja bi omogućila i bolje uslove za rad rudara“, rekao je Vladimir Radosavljević, potpredsednik Udruženih sindikata Srbije—Sloga, koji je odgovoran za sektor industrije.
Ali „energetski sektor ovde zapošljava veliki broj ljudi, posebno u velikim rudnicima, a odustajanje od eksploatacije uglja dovelo bi do velikog broja otpuštanja“, rekao je on.
Predsednik Srbije Vučić je 2021. rekao da zemlja „neće bežati od” svojih termo kapaciteta i obećao rudarima da će imati posla najmanje tri decenije.
Za sada nema viška zaposlenih na vidiku, a Srbija bi u narednim mesecima trebalo da otvori novi blok u svojoj termoelektrani na ugalj Kostolac, zahvaljujući kineskom finansiranju, kao i proširenju rudnika uglja Drmno.
Nije jasno kada će se novi blok – nazvan „B3“ – otvoriti.
Ali Vojvodićeva je rekla da je njena organizacija saznala da su testovi u toku od januara.
„To smo saznali pre nekoliko dana — zvali su meštani da nam kažu da su izuzetno zabrinuti jer su mogli da vide crni dim kako izlazi iz dimnjaka. Tražili smo dokumente i otkrili smo da se vrše testovi.
B3 je opremljen jedinicom za odsumporavanje — ali „cifre govore same za sebe: čak i sa njim, emisije su veće“ od obaveza Srbije, kaže ona.
U Kolubari se priča o eventualnom izmeštanju rudnika i infrastrukture oko njega.
„Iskreno govoreći, ne znamo da li Srbija planira dalje da širi svoje rudnike“, rekao je Vojvodić.
„Ministarstvo građevinarstva planira nove objekte, Ministarstvo rudarstva i energetike kaže da nije moguće, a Ministarstvo životne sredine nema šta da kaže. Tako da ne znamo kakvi su planovi.
