Nova studija o odnosu između mobilnosti i prihoda pokazala je da je bolja mobilnost snažno povezana sa višim prihodima i dužim radnim godinama kod odraslih. Nalazi istraživača sa Nacionalnog instituta za artritis i mišićno-skeletne i kožne bolesti (NIAMS), koji su deo Nacionalnog instituta za zdravlje, takođe sugerišu da je održavanje mobilnosti bilo povezano sa većom zaradom tokom vremena. Studija je objavljena u časopisu Klinička ortopedija i srodna istraživanja.
„Odavno smo shvatili da je veća mobilnost važan pokazatelj dobrog zdravlja“, rekla je direktorka NIAMS-a Lindzi A. Krisvel, doktor medicine, M.P.H. „Pojam da mobilnost može imati ekonomske koristi dodatno proširuje dokaze o prednostima vežbanja i održavanja aktivnog načina života.
Timothi Bhattachariia, MD, šef Odeljenja za kliničku i istraživačku ortopediju NIAMS-a, vodio je studiju. Bhattachariia i kolege analizirali su podatke iz Federalno podržane studije zdravlja i penzionisanja (HERS), najveće reprezentativne longitudinalne studije Amerikanaca starijih od 50 godina, koja istražuje izazove povezane sa starenjem na poslu, zdravlju, socijalnom, psihološkom, porodičnom i ekonomskom statusu.
Bhattachariia i njegov tim prvi su izmerili vezu između prihoda domaćinstva i mobilnosti kod više od 19.000 učesnika HERS-a koji su odgovorili na anketu 2016. Učesnici su raspoređeni na jedan od šest nivoa mobilnosti na osnovu njihove sposobnosti da završe niz zadataka — hodajući nekoliko blokova , hodanje jednim blokom, hodanje po sobi, penjanje na nekoliko stepenica i penjanje na jednu stepenicu. Nivo 5 predstavlja „neograničenu“ mobilnost, dok nivo 0 ukazuje na poteškoće sa svim zadacima mobilnosti.
„Za svaki pad nivoa mobilnosti, učesnici su se suočili sa smanjenjem godišnjeg prihoda za više od 3.000 dolara“, rekao je Bhattachariia.
Zatim su istraživači procenili povezanost između održavanja mobilnosti i prihoda. Oni su identifikovali drugu grupu pojedinaca sa neograničenom mobilnošću koji su odgovorili na anketu ukupno tri puta: jednom u 2000. i dva dodatna puta do 2010. Oni koji su održavali svoju mobilnost tokom decenije imali su prihode koji su bili 6.500 dolara veći od njihovih manje mobilnih kolegama i verovatnije je da će biti zaposleni.
Na kraju, istraživači su istražili ulogu vežbanja u održavanju mobilnosti u grupi učesnika koji su imali 60-80 godina 2012. Istraživači su sproveli procene praćenja dve i četiri godine od početnog odgovora. Oni koji su bili u stanju da održe pokretljivost nakon 55. godine imali su 19 poena veću verovatnoću da zadrže aktivan radni status. Uključivanje u vežbu samo jednom nedeljno značajno je povećalo rezultate mobilnosti tokom vremena.
„Sumnjam da – poput vežbanja – drugi pristupi koji koriste mobilnost mogu imati pozitivnu vezu sa prihodima. Sledeći korak je proučavanje da li su intervencije koje poboljšavaju mobilnost povezane sa poboljšanjem prihoda“, rekao je Bhattačarija, koji je ortopedski hirurg.