Odroni, klizišta i poplave na putevima Srbije naprave štetu koja se meri milionima evra godišnje, na šta sve više utiču klimatske promene, zbog čega bi trebalo raditi na prilagođavanju putne mreže novim klimatskim uslovima.
Prema studijama koje su rađene za Srbiju, procenjuje se da je oko 25 odsto teritorije Srbije izloženo aktiviranju klizišta, na oko 35 odsto teritorije može doći do pojave erozije tla i odrona, 17 odsto je izloženo poplavama i bujicama, 21 odsto teritorije je izloženo sušama, a rizik od šumskih požara prisutan je na oko četiri odsto teritorije i povećava se iz godine u godinu.
U poslednjih 15 godina, podaci pokazuju jasan trend porasta – u proseku je sve više kilometara putne mreže na kojoj je došlo do plavljenja ili erozije tla, piše Jelena Ćirilović Stanković sa Instituta za ispitivanje materijala za portal Klima101.
Iz proseka iskaču katastrofalne poplave koje su se desile 2014. godine, za koje je procenjeno da su izazvale aktiviranje više od 2.000 klizišta na mreži državnih puteva (u pitanju su putevi I i II reda, nekadašnji autoputevi, magistralni i regionalni putevi) i oko 3.000 klizišta na lokalnoj putnoj mreži.
“Kada su u pitanju klizišta i odroni, na teritoriji Srbije ova pojava je u vezi sa povećanim obimom padavina – a nauka nam kaže da će usled klimatskih promena padavine u proseku biti ređe, ali intenzivnije kada se dogode”, navodi Stanković.
Kada govorimo konkretno o putevima i putnoj infrastrukturi, poplave nisu jedina opasnost koju pospešuju klimatske promene, piše Stanković i kao primer navodi da samo povećanje temperature vazduha dovodi do brže pojave pukotina i starenja asfaltnih puteva, što za posledicu ima potrebu za češćim intervencijama i održavanjem, a samim tim i veće troškove održavanja.
Ukupna materijalna šteta prouzrokovana ekstremnim događajima od 2000. do 2022. godine procenjena je na više od pet milijardi evra. Najveća šteta nastala je bila tokom 2014. godine, i procenjuje se da je iznosila oko 1,5 milijardi evra, a od toga je 192 miliona evra bila šteta nastala na putevima.
Poređenja radi, godišnji budžet Republike Srbije za održavanje puteva iznosti između 300 i 350 miliona evra, od čega se za radove na urgentnom održavanju (što je u velikom broju slučajeva posledica klimatskih promena) izdvaja oko 60 miliona evra, ističe Stanković, pozivajući se na podatke iz Informatora o radu JP Putevi Srbije.
Stanković naglašava da je ključno delovati proaktivno, što bi značilo spremiti se i prilagoditi putnu mrežu novim klimatskim uslovima.
“To se upravo vrši kroz usvajanje mera adaptacije na svim nivoima, počevši od zakonske regulative, smernica i standarda za projektovanje, preporuka za izbor materijala i dimenzionisanje objekata u skladu sa zahtevima izmenjenih klimatskih uslova, kada govorimo o objektima koji su u izgradnji. A kada je reč o postojećim objektima, putevima, mostovima, propustima i nasipima koji su već izgrađeni, jako je važno što češće i efikasnije pratiti trenutno stanje i raditi mape rizika, kako bi najugroženiji objekti bili uočeni i blagovremeno rekonstruisani”, navodi Stanković.
U Srbiji, ovakve mape rizika tek počinju da se prave. Jedna od prvih bila je za Valjevski region iz 2018. godine, a koju je finansirala Svetska banka.
