Zasjenjeni novim nasiljem na Bliskom istoku i domaćin zemlje koja se još oporavlja od zemljotresa, u subotu su završeni jednonedeljni godišnji sastanci Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
Diskusije u marokanskom gradu Marakešu kretale su se od izgleda za svetsku ekonomiju opterećenu dugom, inflacijom i sukobima do sve većeg jaza u bogatstvu između bogatih i siromašnih zemalja i neuspešnih napora da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama.
Evo glavnih zaključaka:
Novi izgledi MMF-a – potpisani pre eskalacije sukoba između Izraela i Hamasa – predviđaju usporavanje globalnog ekonomskog rasta sa 3,5% prošle godine na 3% ove godine i 2,9% sledeće godine, što je pad od 0,1% poena u odnosu na prethodnu procenu iz 2024. godine.
Globalna inflacija će pasti sa 6,9% ove godine na još uvek visokih 5,8% sledeće. Centralni bankari su signalizirali spremnost da prekinu povećanje kamatnih stopa ako događaji dozvole, nadajući se da će inflacija konačno biti ukroćena bez previše teškog pada.
Većina se složila da je prerano govoriti o tome kako će sukobi na Bliskom istoku uticati na globalnu ekonomiju koju je glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinčas opisao kao „šepanje, a ne trčanje“.
Veliki teret duga razvijenih ekonomija – od Sjedinjenih Država do Kine i Italije – bila je stalna tema na sastancima, koja je usledila nakon što su finansijska tržišta poslednjih nedelja povećala prinose na američke obveznice. Guverner italijanske centralne banke Ignacio Visko rekao je da postoji utisak da tržišta „preispituju terminsku premiju“ jer investitori postaju sve nervozniji zbog držanja dugoročnih dugova.
Predsedavajuća globalnog istraživanja JPMorgana Džojs Čeng je to drugačije izrazila. „Bidnici obveznica su se vratili, a Velika umerenost je gotova“, rekla je ona panelu o dvodecenijskoj eri relativnog ekonomskog mira pre finansijske krize 2008/09.
Jedna oblast politike u kojoj bi ovo moglo da ima direktan efekat je borba protiv klimatskih promena. Vitor Gašpar, šef fiskalnog odeljenja MMF-a, upozorio je da sadašnje politike zasnovane na subvencijama ne uspevaju da isporuče neto nulte emisije i da bi njihovo povećanje eksplodiralo javni dug. „Zemljama će biti potrebna nova mešavina politika sa cenama ugljenika u centru“, zaključuje Fond.
Gledajući dalje od velikih razvijenih ekonomija, više političke stope, jak dolar i geopolitičke neizvesnosti doprinose izazovima za ostatak sveta.
Turska je bila u centru pažnje dok je ministar finansija Mehmet Šimšek iznosio svoj plan reformi. „Najveće strukturno pitanje je smanjenje inflacije. I oni rade na tome“, rekao je Murat Ulgen, globalni šef istraživanja tržišta u razvoju u HSBC-u.
Kenija nastoji da izbegne skliznuće u dužničke nevolje, a guverner njene centralne banke rekao je Rojtersu da planira otkup četvrtine svojih međunarodnih obveznica od dve milijarde dolara koje dospevaju u junu, čime je njena obveznica iz 2024. porasla za 1,2 centa u odnosu na dolar.
Pojavio se jedan dogovor o restrukturiranju duga: Zambija je konačno dogovorila memorandum o razumevanju o preradi duga sa poveriocima, uključujući Kinu i Francusku.
Napredak na Šri Lanki bio je manje jasan. Šri Lanka je u četvrtak saopštila da je postigla sporazum sa Izvozno-uvoznom bankom Kine o pokrivanju duga od oko 4,2 milijarde dolara, dok su pregovori sa drugim zvaničnim kreditorima u zastoju.
Visoke kamatne stope dovešće neke zajmoprimce u nesigurniji položaj, upozorio je MMF u svom Izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti. Procenjuje se da je oko 5% banaka širom sveta podložno stresu ako te stope ostanu duže, a još 30% banaka – uključujući neke od najvećih svetskih – bilo bi ranjivo ako globalna ekonomija uđe u produženi period niskog rasta. i visoka inflacija.
Rat u Ukrajini, rastući trgovinski protekcionizam i tenzije između Sjedinjenih Država i Kine otežavaju izgradnju konsenzusa: na kraju, nije bilo dovoljno saglasnosti da se izda uobičajeno konačno saopštenje na kraju sastanaka.
Pred Marakeš se mnogo pričalo o rekonstrukciji MMF-a i Svetske banke kako bi se bolje odrazila pojava ekonomija poput Kine i Brazila. Američki predlog da se poveća moć kreditiranja MMF-a, ali da se revizija udela u fondu sačuva za kasnije, dobila je široku podršku. Pakt objavljen u subotu govori o „značajnom povećanju“ kvota do kraja 2023. godine, ali je dao nekoliko drugih detalja. Grupe za borbu protiv siromaštva bile su skeptične u pogledu onoga što je postignuto.
„Velika tema ove nedelje je da zemlje G7 prikrivaju pukotine porušenih obećanja“, rekla je Kejt Donald, šef kancelarije Oksfam internešenela u Vašingtonu. „Uprkos krčenju ruku oko milijardi dolara potrebnih za borbu protiv siromaštva i klimatskog sloma, nije bilo znakova novog novca.
