Nova studija objavljena 9. oktobra u časopisu The Lancet Planetari Health naglašava korisnu ulogu zelenila i pristupa zelenim ili plavim prostorima u smanjenju socioekonomskih nejednakosti u mentalnom zdravlju.
Istraživači su otkrili da je svakih dodatnih 360 metara do najbližeg zelenog (npr. park, polje ili šumovito područje) ili plavo (na primer, jezero, marina ili more) prostora povezano sa većim izgledima anksioznosti i depresije.
Studija predstavlja najveću, najsveobuhvatniju procenu uticaja razlika u izloženosti zelenim i plavim površinama na mentalno zdravlje tokom perioda od 10 godina.
Profesor Sara Rodžers i dr Rebeka Giri, istraživači sa Odeljenja za javno zdravlje, politiku i sisteme na Univerzitetu u Liverpulu, radile su sa istraživačima na međunarodnom planu da anonimno povežu evidenciju o zelenilu domaćinstva, pristup zelenom i plavom prostoru i zapise lekara opšte prakse o anksioznosti i depresija za više od 2 miliona odraslih u Velsu.
Iako su efekti zelenih površina na mentalno zdravlje dobro dokumentovani, korišćenje medicinske dokumentacije cele odrasle populacije tokom tako dugog vremenskog perioda daje novi nivo razumevanja ovog rada.
Istraživači naglašavaju da bi ulaganje u poboljšane javne zelene površine moglo donijeti koristi za mentalno zdravlje svima, a posebno onima koji žive u siromašnijim područjima. Nalazi mogu podržati organizacije i vlasti odgovorne za zelene i plave površine, koje pokušavaju da angažuju planere i kreatore politike, kako bi osigurali da lokalni zeleni i plavi prostori zadovolje zdravstvene potrebe stanovnika.
Profesorka Sara Rodžers, profesorka zdravstvene informatike na Univerzitetu u Liverpulu, rekla je: „Naša studija je pokazala da zeleni i plavi prostori verovatno štite ljude od potrebe da posete svog lekara opšte prakse zbog anksioznosti ili depresije, i na mestima gde ljudi uopšte imaju manje resursa. , čini se da život u blizini ovih prostora ima veći zaštitni efekat nego za ljude koji žive u područjima sa više resursa.“
Istraživači pozivaju na buduće studije kako bi se istražilo zašto su oni koji žive u oblastima sa nižim i višim prihodima različito pogođeni pristupom i izloženošću zelenim i plavim prostorima. Moramo da obezbedimo da oni kojima je najpotrebnije, i koji će imati najviše koristi, imaju pristup ovim besplatnim zelenim i plavim površinama, pomažući u zaštiti zdravlja našeg stanovništva.
Geari, predavač epidemiologije i javnog zdravlja na Univerzitetu u Liverpulu, naglasio je: „Naši dokazi o zdravlju životne sredine pokazuju važnost unapređenja našeg izgrađenog okruženja uključivanjem odgovarajućih zelenih i plavih prostora kako bismo poboljšali zdravlje i dobrobit svih odraslih, posebno oni koji žive u najugroženijim oblastima. Obezbeđivanje urbanih zelenih i plavih površina takođe može doneti dodatne koristi od otvaranja radnih mesta ili hrane, promocije biodiverziteta, prevencije poplava i sekvestracije ugljenika, kao što su i javno zdravstvo i socijalna ulaganja.“
Komentarišući studiju, Richard Mitchell, profesor zdravlja i životne sredine na Univerzitetu u Glazgovu, rekao je: „Ova briljantna studija daje nam tri razloga da budemo veseli. Prvo, potvrđuje da prirodno okruženje oko nas zaista koristi našem mentalnom zdravlju. Drugo , čini se da su prednosti najjače za one koji su najugroženiji, tako da postoji ogroman potencijal za rešavanje jaza u zdravlju između bogatijih i siromašnijih ljudi. Treće, studija pokazuje kakvu veliku nauku možemo da uradimo u Ujedinjenom Kraljevstvu koristeći naše vodeće svetske zdravstvene podatke bezbedno i bezbedno“.
