Municija koju su članovi naoružane grupe koristili tokom sukoba u Banjskoj proizvedena je u srpskoj fabrici Belom 2022, a minobacačke mine i zolje su remontovane u državnim zavodima 2018. i 2021, pokazuje istraživanje BIRN-a
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Srbije negirali su bilo kakve veze sa grupom pod vođstvom Milana Radoičića koja je u ranim jutarnjim satima u Banjskoj na severu Kosova 24. septembra ubila kosovskog policajca, a zatim se zabarikadirala u manastiru Banjska. Prema zvaničnim podacima, ubijena su trojica naoružanih napadača.
Kosovska vlada tvrdi da Radoičićeva umešanost jasno pokazuje da je grupa imala podršku Beograda. Radoičić je preuzeo odgovornost na sebe i odbacio tvrdnje da je imao podršku institucija države Srbije.
Međutim, istraživanje BIRN -a bazirano na analizi fotografija i video snimaka oružja koje je objavila kosovska policija , kao i na intervjuima sa stručnjacima za naoružanje, pokazalo je da je deo zaplenjenog oružja, koje je koristila Radoičićeva grupa, prošao kroz sistem države Srbije u nekom trenutku u prethodnih pet godina.
Novinari BIRN-a bavili su se analizom naoružanja sa kog je bilo moguće pročitati oznake, utvrdivši mesto proizvodnje ili remonta, kao i tip naoružanja i godinu proizvodnje.
Među zaplenjenim oružjem nalaze se meci kalibra 7,62x39mm za automatske puške proizvedeni u fabrici Belom u Užićima – i to 2022. godine.
Minobacačke mine i M-80 zolje, koje je kosovska policija zaplenila, remontovani su 2018. i 2021. godine u Tehničkom remontnom zavodu u Kragujevcu, dok je automatski bacač granata M93 u nekom momentu bio u Tehničkom remontnom zavodu u Čačku.
BIRN je identifikovao i MRUD, protivpešadijske mine rasprskavajućeg usmerenog dejstva, kakve Srbija inače ima u svojim vojnim magacinima.
Stručnjaci sa kojima su razgovarali novinari BIRN tvrde da je ovo oružje do Banjske moglo da stigne na nekoliko načina: ili je ukradeno iz državnih skladišta, ili je prodato privatnim trgovcima oružjem koji su ga zatim dali ili prodali Radoičiću – ili da mu je pak neko iz državnog vrha predao oružje.
Predsednik Vojnog sindikata Novica Antić smatra da je oružje najverovatnije ukradeno iz vojnih zaliha ili prodato privatnim trgovcima oružjem u Srbiji koji su ga potom preprodali Radoičićevoj grupi.
„Ja lično ne verujem da je vojska to oružje dala direktno Radoičićevoj grupi, već da je on do njega došao na neki zaobilazni način. Dakle, ili su ukradeni ili im je oružje stiglo preko privatnih trgovaca oružjem,“ kaže Antić za BIRN.
On naglašava da to ne isključuje mogućnost da su neki državni zvaničnici umešani, već da Radoičićeva grupa nije dobila oružje od zvaničnih „vojnih jedinica“.
Vojni analitičar Aleksandar Radić, kaže da je teško zamisliti da bi neko mogao da se dočepa takve količine teškog naoružanja bez saradnje zvaničnika države Srbije.
„Srbija ima strogu kontrolu nad izvozom i nije realno da su privatne kompanije dobile sertifikate krajnjeg korisnika za, recimo, neke afričke zemlje, a zatim od toga uzeli puške da bi ih dali Radoičićevoj grupi.“
Odgovarajući na optužbe da je naoružana grupa koristila oružje proizvedeno u Srbiji, ministar odbrane Miloš Vučević je izjavio da to ne dokazuje ništa, ističući da i kosovska policija koristi oružje proizvedeno u Srbiji.
Do objavljivanja ovog teksta Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na pitanja BIRN-a o konkretnom oružju koje smo analizirali.
