Istraživači su objavili preliminarne rezultate korišćenja nosive tehnologije za merenje električnih impulsa u koži i drugih fizioloških biomarkera koji bi mogli biti povezani sa promenama raspoloženja kod bipolarnog poremećaja. Rad je u ranoj fazi, ali se nadaju da će moći da se oslanjaju na ove obrasce kako bi otkrili promene raspoloženja kod pacijenata koji pate od bipolarnog poremećaja, tako da pomažu u dijagnostici i potencijalno nude brže i personalizovanije tretmane.
Bipolarni poremećaj (ranije nazvan manično-depresivna bolest ili manična depresija) je mentalna bolest koja uzrokuje promene raspoloženja, energije, nivoa aktivnosti i koncentracije osobe. Ove promene mogu otežati obavljanje svakodnevnih zadataka i mogu otežati interakciju sa drugim ljudima.
Stepen promene raspoloženja može da varira od osobe do osobe, od osećaja manije (veoma „gore“) do osećaja depresije. Trenutno se ove promene raspoloženja uglavnom dijagnostikuju subjektivno, putem intervjua sa lekarima ili putem upitnika. Ovo zahteva vreme i zahteva hitno medicinsko prisustvo.
Sada je grupa psihijatara sa sedištem u Barseloni, u saradnji sa naučnikom za podatke u Edinburgu, koristila nosivi uređaj za istraživanje da kontinuirano prikuplja nekoliko fizioloških biomarkera tokom različitih faza i epizoda bipolarnog poremećaja.
Među prikupljenim fiziološkim biomarkerima je i elektrodermalna aktivnost koja koristi promene u električnoj provodljivosti kože da ukaže na nivo stresa kroz reaktivnost nervnog sistema. Ovo je potencijalni neposredni pokazatelj da li je neko u maničnom, depresivnom ili normalnom raspoloženju.
Oni su regrutovali 38 pacijenata sa bipolarnim poremećajem i 19 zdravih kontrola, svi iz oblasti Barselone.
Istraživač Diego Hidalgo-Mazzei je rekao: „Svaki učesnik je opremljen komercijalno dostupnom narukvicom Empatica E4, koju je od njih zatraženo da nose oko 48 sati. Ovo može da meri različite fiziološke promene, ali nas je najviše zanimalo merenje malih elektrofizioloških promena u kožu nosioca“.
„Otkrili smo da pacijenti sa bipolarnim poremećajem u svojoj depresivnoj fazi imaju u proseku značajno nižu električnu aktivnost kože od ostatka bipolarne grupe ili zdrave kontrolne grupe. Takođe smo otkrili da je kao pojedinac prešao iz manične u depresivno stanje (ili obrnuto). ), ovo se moglo otkriti promenom električne aktivnosti površine kože.
„Važno je da pacijent i lekar znaju kako i kada se dešavaju ove fluktuacije raspoloženja. Takođe je važno naglasiti da je tretman drugačiji za manična ili depresivna stanja. Ovo može pomoći u brzoj dijagnozi i ranom personalizovanom lečenju, ali takođe može pomoći u sprečavanju negativnih ishoda, na primer u upozoravanju na povećani rizik od samoubistva ili promene raspoloženja koje mogu dovesti do opasnosti u aktivnostima kao što je vožnja.
„Pacijente je lakše lečiti ako znamo da li su u maničnoj ili depresivnoj fazi. Do sada su se ove promene raspoloženja uglavnom dijagnostikovale subjektivno, putem intervjua sa lekarima ili putem upitnika, što je dovelo do pravih poteškoća. Dolazak do tačnog leka je težak, jer samo oko 30 do 40% lečenih osoba ima očekivani odgovor.Nadamo se da će nam dodatne informacije koje ovi sistemi mogu da pruže dati veću sigurnost u lečenju pacijenata.
„Ipak smo još uvek daleko od toga. Ovo je istraživačka opservaciona studija, tako da moramo da pogledamo veći uzorak i koristimo mašinsko učenje da analiziramo sve biomarkere koje su sakupili korisnici kako bismo potvrdili nalaze kako bismo odredili obrasce koji bi mogli ukazivati na specifična epizoda.
„Ovo možda nije idealno za svakog oboljelog od bipolarnog poremećaja, u svim okolnostima, ali potencijalni obrazac može pomoći u budućnosti ljudima koji su najteže pogođeni promjenama raspoloženja koje utiču na njihove živote.“
Prema studiji iz 2019. između 1% i 2% Evropljana pati od bipolarnog poremećaja (tačne brojke je teško dobiti), što znači da više od 700.000 pati u Evropi. To je ekvivalentno gradu veličine Frankfurta, Vašingtona ili Glazgova.
Profesor Paolo Ossola (sa Univerziteta u Parmi, Italija) je rekao: „U ovoj značajnoj studiji, dr Hidalgo i saradnici su postavili temelje za novi pristup dijagnostici i lečenju bipolarnih poremećaja. Bipolarni poremećaj je definisan pojavom epizoda ( bilo manično ili depresivno) ispresecano periodima blagostanja poznatim kao eutimija.Do danas, tok bolesti je potpuno nepredvidiv, a pojava novih epizoda se oslanja isključivo na njihovo rano prepoznavanje na subjektivnom nivou kroz simptome ranog upozorenja. “
„Posedovanje fiziološkog biomarkera koji prevazilazi subjektivni nivo omogućilo bi pravovremenu intervenciju. Što je još važnije, činjenica da potiče od uređaja koji se može nositi mogla bi da pomogne pojedincima kojima, zbog geografskih razloga, nedostaje lak pristup kliničkim ustanovama. To je još važnije“, rekao je on.
„Prelazak sa subjektivnog na biološki nivo takođe bi mogao da unapredi razumevanje osnovne mehaničke dinamike promena raspoloženja. Raniji pokušaji, zasnovani na proučavanju motoričkog ponašanja korišćenjem uređaja za nošenje, nisu uspeli da razlikuju, na primer, nemir izazvan anksioznošću u depresivna epizoda od početne hiperaktivacije povezana sa maničnim prekidačem.
„Finije podešen biomarker, kao što je provodljivost kože, mogao bi da uhvati ove suptilne promene i tako utvrdi da li je tretman efikasan i razloge koji stoje iza njega.
„Kao što autori napominju, ovo je samo preliminarna istraživačka studija, ali njihovi ohrabrujući rezultati mogli bi utrti put za buduća istraživanja usmjerena na razotkrivanje kliničkih zagonetki u dijagnozi i liječenju bipolarnog poremećaja.
„Uzbudljiva saradnja između doktora i naučnika podataka značajno ubrzava razvoj ove nove grane precizne psihijatrije. S nestrpljenjem očekujem prijeko potreban prelazak sa ‘klupe na krevet’ sa ovim tehnologijama koje će postati dostupne u okruženjima mentalnog zdravlja u zajednici.“
