Nauka o osećaju prisutnosti, ili iskustvu osećaja da postoji neko ili nešto prisutno u prostoru, iako niste u mogućnosti da to fizički vidite ili osetite, predstavlja intrigantnu oblast istraživanja. Ova pojava se može osetiti kao prisustvo druge osobe, duha ili nečega drugog u okolini, i često se povezuje sa strahom i nelagodnošću.
Jedno od najranijih i najvećih istraživanja ovog fenomena datira još iz 1894. godine, kada je Društvo za psihološka istraživanja (SPR) sprovelo Popis halucinacija. Ovo istraživanje obuhvatalo je više od 17.000 ljudi u Velikoj Britaniji, SAD i Evropi kako bi se razumelo koliko često ljudi doživljavaju osećaj prisutnosti ili predviđaju smrt. Rezultati su sugerisali da se ova iskustva dešavaju češće nego što se pretpostavljalo, što je izazvalo interesovanje za njihovo bolje razumevanje.
Prisustvo često ima jaku povezanost sa situacijama paralize sna, koja se javlja kada osoba ostane prividno budna, ali ne može da se pomera ili govori. U takvim trenucima, mnogi ljudi prijavljuju osećaj prisutnosti koja može biti prisutna u prostoru. Ova pojava može biti praćena strahom i panikom.
Naučnici su razvijali različite teorije o tome zašto ljudi doživljavaju osećaj prisutnosti tokom paralize sna. Jedna teorija sugeriše da je to posledica poremećaja čulnih očekivanja i da mozak pokušava da popuni praznine u percepciji. Drugi istraživači istražuju ulogu specifičnih regiona mozga i telesnih signala u izazivanju osećaja prisutnosti.
Iako nauka još uvek nije pronašla konačno objašnjenje za ovu misterioznu pojavu, istraživanja i dalje pružaju nove uvide i teorije o tome kako i zašto se osećaj prisutnosti javlja. Ovaj fenomen ostaje intrigantan aspekt ljudskog iskustva koji često izaziva zabrinutost i interesovanje za razumevanje njegovih uzroka i posledica.
