Naučnici su otkrili iznenađujući efekat nekih antibiotika na određene bakterije – da lekovi ponekad mogu imati koristi od bakterija, pomažući im da žive duže.
Do sada je bilo široko priznato da antibiotici ubijaju bakterije ili zaustavljaju njihov rast, što ih čini široko korišćenim kao osnovni lek za bakterijske infekcije. Poslednjih godina, porast rezistencije na antibiotike zaustavio je rad nekih antibiotika, što znači da bi nelečive infekcije mogle biti najveći globalni uzrok smrti do 2050. godine.
Istraživači sa Univerziteta u Ekseteru su po prvi put pokazali da antibiotici zapravo mogu imati koristi od bakterija i zaštititi ih od smrti. U istraživanju objavljenom danas, tim je otkrio da određeni antibiotici mogu ublažiti stres i pomoći u sprečavanju opadanja bakterijske populacije kada izumiru. To znači da više bakterija preživljava duže u poređenju sa netretiranom populacijom.
Rad je naslovljen „Abiotici koji vezuju ribozome povećavaju dugovečnost bakterija i efikasnost rasta“ i objavljen je u PNAS-u.
Profesor Robert Beardmore, vodeći autor sa Univerziteta u Ekseteru, rekao je: „Studija je počela kada smo shvatili da iznenađujuće, neki sojevi bakterija nisu rasli u laboratoriji dok ih nismo lečili antibioticima. Kao rezultat toga, ovo je prvi dokaz da antibiotici mogu da promovišu preživljavanje bakterija. Da bismo se uhvatili u koštac sa otpornošću na antibiotike širom sveta, moramo da razumemo mnogo više o uticaju ovih lekova na ravnotežu bakterijskih ekosistema, kao što su oni u mikroflori creva, ili u rekama koje su izložene antibioticima. Naše istraživanje je dokaz neviđenih neželjenih efekata – jednostavno ne znamo kako lekovi menjaju ravnotežu populacija bakterija u tim kontekstima.“
U stvarnom okruženju, bakterije prolaze kroz periode brzog rasta, isprekidane periodima u kojima rast prestaje jer su hranljive materije oskudne, pa bakterije umiru. Do sada se malo razumelo o tome kako antibiotici posreduju u populaciji tokom tih perioda.
Istraživači su ispitivali E.coli u laboratorijskim eksperimentima. Otkrili su da antibiotici koji ciljaju ribozome – fabrike koje pomažu ćelijama da prave protein iz DNK – usporavaju bakterije dok rastu, ali i sprečavaju njihovo umiranje, što znači da su bakterije uopšte duže preživele.
Dr Emili Vood je rekla: „Mnogi antibiotici usporavaju rast bakterija, ali mi pokazujemo da mogu pomoći bakterijama da prevladaju stres uzrokovan nedostatkom hranljivih materija koji bi ih inače ubio, na kraju im pomažući da prežive. U našim eksperimentima, ovo se dešava jer su antibiotici antioksidansi, što znači da pomažu ćelijama da se nose sa nekim od otpadnih proizvoda koje stvaraju dok rastu. Važno je da bakterije otporne na antibiotike koje smo testirali nisu imale iste koristi, tako da u našoj studiji tretman ne podstiče otpornost, što je neobično. Naš sledeći korak biće da izmerimo kako ovi nalazi menjaju dinamiku bakterijskih zajednica više vrsta.“
