Prvi NASA-ini uzorci asteroida dopremljeni iz dubokog svemira pali su padobranom u pustinju Jute u nedelju da bi se završilo sedmogodišnje putovanje.
U preletu Zemlje, svemirska letelica Oziris-Reks izbacila je kapsulu uzorka sa udaljenosti od 63.000 milja 100.000 kilometara. Mala kapsula je sletela četiri sata kasnije na udaljeno prostranstvo vojnog zemljišta, dok je matični brod krenuo za drugim asteroidom.
„Imamo tačdaun!“ Operacije oporavka misije su objavile, odmah ponovivši vest pošto se sletanje dogodilo tri minuta ranije. Zvaničnici su kasnije rekli da se padobran sa narandžastim prugama otvorio četiri puta više nego što se očekivalo — oko 6.100 metara — na osnovu brzine usporavanja.
Na opšte olakšanje, kapsula je bila netaknuta i nije probijena, čime su njeni uzorci stari 4,5 milijardi godina bili slobodni od kontaminacije. U roku od dva sata nakon dodira, kapsula je bila u privremenoj čistoj prostoriji na poligonu za testiranje i obuku Ministarstva odbrane u Juti, tamo podignuta helikopterom.
„To je kao ‘Vau!'“, rekla je NASA-in astronaut Sunita Vilijams, koja je bila u Juti na obuci za sopstvenu misiju svemirske kapsule. „Ovo je prosto neverovatno. Može da ide iz filmova, ali ovo je realnost.“
Naučnici procenjuju da kapsula sadrži najmanje šolju ruševina sa asteroida bogatog ugljenikom poznatog kao Bennu, ali neće znati sa sigurnošću dok se kontejner ne otvori za dan ili dva. Neki su se prosuli i otplivali kada je letelica pokupila previše materijala, koji je zaglavio poklopac kontejnera tokom sakupljanja pre tri godine.
Japan, jedina druga zemlja koja je donela uzorke, prikupila je oko kašičicu tokom par misija asteroida.
Šljunak i prašina dostavljeni u nedelju predstavljaju najveći dovoz sa onu stranu meseca. Očuvani gradivni blokovi iz zore našeg Sunčevog sistema, uzorci će pomoći naučnicima da bolje razumeju kako su se Zemlja i život formirali, pružajući „izvanredan uvid“ o pre 4,5 milijardi godina, rekao je administrator NASA-e Bil Nelson.
Oziris-Reks, matični brod, odleteo je u misiju vrednu milijardu dolara 2016. Stigao je do Bennua dve godine kasnije i, koristeći usisivač sa dugim štapom, zgrabio je ruševine sa male zaobljene svemirske stene 2020. U vreme kada se vratila, letelica je prešao 4 milijarde milja (6,2 milijarde kilometara).
Kontrolori leta za konstruktora svemirskih letelica Lockheed Martin stajali su i aplaudirali pri dodiru iz svoje baze u Koloradu. Pogledi NASA kamere pokazali su ugljenisanu kapsulu naopako na pesku sa iskopčenim padobranom i razbacanim u blizini, dok se tim za oporavak kretao helikopterima.
Britanski astronom Danijel Braun, koji nije bio uključen u misiju, rekao je da očekuje „velike stvari“ od najvećeg povratka NASA uzorka od sletanja Apolo na Mesec pre više od pola veka. Sa ovim uzorcima asteroida, „približavamo se razumevanju njegovog ranog hemijskog sastava, formiranja vode i molekula na kojima se zasniva život“, dodao je on sa Univerziteta Notingem Trent.
Jedan član tima Oziris-Reks zaglavio je u Engleskoj, na probi za koncertnu turneju. „Moje srce je tu sa vama dok je ovaj dragoceni uzorak pronađen“, rekao je glavni gitarista Kueen Brajan Mej, koji je takođe astrofizičar, u unapred snimljenoj poruci. „Srećan dan vraćanja uzorka.“
Uzorci će biti odvezeni u ponedeljak ujutro u novu laboratoriju u NASA-inom svemirskom centru Džonson u Hjustonu. U zgradi se već nalaze stotine funti (kilograma) mesečevog kamenja koje su sakupili astronauti Apola.
Vodeći naučnik misije, Dante Lauretta sa Univerziteta u Arizoni, pratiće uzorke u Teksas. Otvaranje kontejnera u Hjustonu biće „pravi trenutak istine“, s obzirom na neizvesnost oko količine unutra, rekao je on uoči sletanja.
Inženjeri procenjuju da kanister sadrži 250 grama (8,82 unce) materijala iz Bennua, plus ili minus 100 grama (plus ili minus 3,53 unce). Čak i na niskom nivou, lako će premašiti minimalne zahteve misije, rekla je Lauretta.
Biće potrebno nekoliko nedelja da se dobije precizno merenje, rekla je glavni kustos NASA-e Nikol Luning.
NASA planira javnu emisiju i pričanje u oktobru.
Trenutno kruži oko Sunca 50 miliona milja (81 milion kilometara) od Zemlje, Bennu je oko jedne trećine milje (pola kilometra) u prečniku, otprilike veličine Empajer stejt bildinga, ali u obliku vrha. Veruje se da je to slomljeni fragment mnogo većeg asteroida.
Tokom dvogodišnjeg istraživanja, Oziris-Reks je otkrio da je Bennu zdepasta gomila ruševina puna gromada i kratera. Površina je bila toliko labava da je vakuumska ruka svemirske letelice potonula stopa ili dva (0,5 metara) u asteroid, usisavši više materijala nego što se očekivalo.
Ova zapažanja izbliza mogu biti korisna krajem sledećeg veka. Očekuje se da će se Benu opasno približiti Zemlji 2182. — verovatno dovoljno blizu da udari. Podaci koje je prikupio Oziris-Reks će pomoći u bilo kakvom pokušaju skretanja asteroida, kaže Lauretta.
Oziris-Reks već juri za asteroidom Apofis, a stići će do njega 2029. godine.
Ovo je bio treći NASA-in povratak uzorka iz robotske misije u dubokom svemiru. Svemirska letelica Genesis ispustila je deliće solarnog vetra 2004. godine, ali su uzorci bili ugroženi kada je padobran otkazao i kapsula je udarila u zemlju. Svemirska letelica Stardust uspešno je isporučila kometnu prašinu 2006. godine.
NASA-ini planovi da vrati uzorke sa Marsa su na čekanju nakon što je nezavisni odbor za pregled kritikovao cenu i složenost. Marsovski rover Perseverance proveo je poslednje dve godine prikupljajući uzorke jezgra za eventualni transport na Zemlju.