Hrskave školjke insekata su hranljiva prska koju bi mnogi od nas radije izbegavali u obrocima.
Ali nova studija sugeriše da hranljive materije mogu izazvati urođeni imuni odgovor koji poboljšava metabolizam sisara.
Kada su istraživači sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu (VUSL) hranili miševe ishranom koja je uključivala hitin – polisaharid u izobilju prisutan u egzoskeletima insekata, školjkama rakova i gljivama – stomaci životinja su se rastegli, što je izazvalo specijalizovani imuni odgovor.
Krajnji efekat je bio proizvodnja jedinstvenog enzima creva zvanog AMCase, potrebnog za varenje hitina, kao i aktivaciju ćelija koje regulišu masno tkivo.
Sisari obično ne proizvode enzime dovoljno jake da razbiju glomazne polisaharide koje jedu, ali izgleda da je hitin izuzetak – onaj sa dubokim evolucionim korenima.
Pre smrti dinosaurusa, neki dokazi sugerišu da su se drevni sisari nekada hranili insektima mnogo više nego danas. Studije takođe pokazuju da su se neki sisari odavno prilagodili varenju hitina.
Do danas mnogi sisari i dalje jedu insekte, čak i neki ljudi. Ne samo da su insekti bezbedni za našu vrstu za konzumiranje, oni takođe mogu da obezbede vitalne hranljive materije, poput proteina, i mogu se sakupljati na održiv način.
Kao takvi, neki naučnici misle da bi trebalo da budu veći deo naše ishrane, iako bi to moglo da zahteva uveravanje.
Otkrivanje koji delovi insekata su najhranljiviji i zašto bi moglo pomoći naučnicima da osmisle ukusnije načine da iskoriste hranljive prednosti.
U trenutnoj studiji VUSL-a, miševi koji su hranjeni hitinom uz ishranu sa visokim sadržajem masti na kraju su pokazali poboljšana metabolička očitavanja u poređenju sa miševima koji su hranjeni ishranom sa visokim sadržajem masti bez hitina.
Slično prethodnim studijama na miševima, istraživači su otkrili da se čini da jedenje hitina promoviše zdrav mikrobiom u donjem delu gastrointestinalnog trakta.
Da bi dalje kopali u mehanizme, istraživači su oslabili sposobnost nekih miševa da proizvode enzim AMCase i na taj način svare hitin.
Tim je zatim hranio ove miševe ishranom sa visokim sadržajem masti uz hitin. U poređenju sa drugim grupama, miševi bez sposobnosti varenja hitina pokazali su otpornost na povećanje telesne težine, čak i kada su istovremeno hranjeni ishranom sa visokim sadržajem masti.
Istraživači su primetili povećan nivo urođenih limfoidnih ćelija tipa 2 (ILC2) kod ovih miševa – nusproizvod imunog odgovora creva izazvan hitinom. Nedavno je otkriveno da su ove ćelije uključene u regulaciju masnog tkiva.
„Mislimo da se varenje hitina uglavnom oslanja na sopstvene hitinaze domaćina. Ćelije želuca menjaju svoj enzimski izlaz kroz proces koji nazivamo adaptacijom“, objašnjava imunolog Stiven Van Dajken.
„Ali iznenađujuće je da se ovaj proces dešava bez mikrobnog unosa, jer su bakterije u gastrointestinalnom traktu takođe izvori hitinaza koje razgrađuju hitin.“
Ali nisu bakterije te koje proizvode enzime za razgradnju hitina u modelima miša. Ometajući varenje dijetetskog hitina kod sisara, čini se da su istraživači otkrili mogući način da produže imunološke i metaboličke prednosti ovog hranljivog sastojka u crevima.
„Imamo nekoliko načina da inhibiramo želučane hitinaze“, kaže Van Dajken. „Uparivanje tih pristupa sa hranom koja sadrži hitin može imati vrlo stvarnu metaboličku korist.“
Van Dajken i kolege se nadaju da će sada proširiti svoja otkrića na ljudske učesnike.
