Sjedinjene Države zatražile su od Kosova i Srbije, uoči naredne runde dijaloga 14. septembra, posvećenost konkretnim obavezama u vezi sa sporazumom o normalizaciji odnosa dve strane, kao i aneksom o njegovoj primeni, izjavio je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar.
Američki diplomata ukazao je da od Aljbina Kurtija, u nedavnom telefonskom razgovoru, nije dobio uveravanja da je posvećen primeni sporazuma o normalizaciji i njegovog aneksa, kako je predsednik Vlade Kosova u ponedeljak objavio na društvenoj mreži „X“, objavio je Glas Amerike (VOA).
„A to, kada je reč o kosovskoj strani, znači predstavljanje Nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Kurti se nije obavezao da će to učiniti. U suštini onoga na šta se obavezao je da će prisustvovati sastancima u Briselu i ništa više od toga“, rekao je Eskobar u intervjuu srpskom i albanskom servisu Glasa Amerike.
Kako je najavila Evropska spoljnopolitička služba (EEAS), kosovski premijer Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u Briselu će se sutra sastati sa posrednicima u dijalogu diplomatama Žozepom Borelom i Miroslavom Lajčakom a teme razgovora su primena Sporazuma na putu normalizacije, kao i aktuelna pitanja.
Eskobar je podsetio da su već vidljive posledice koje bi mogle nastupiti – ukoliko Kosovo i Srbija propuste priliku za normalizaciju odnosa.
„Reč je o merama koje je uvela Evropska unija koje se ogledaju u nemogućnosti napretka u nekim od mehanizama pristupnog procesa – koje su prilično ozbiljne. Iako ih Kosovo označava kao sankcije – tu nije reč o pravim kaznenim merama. Za Srbiju bi to takođe bilo veoma slično“, rekao je Eskobar.
Kada je reč o Kosovu radi se i o mogućnostima za nova priznanja, donatorske konferencije, strateški bilateralni dijalog sa SAD i bliski odnos sa NATO, dodao je.
„Nažalost, ukoliko ne bude napretka – sve to će biti propušteno ove godine. I za Srbiju će biti vrlo slično. Mislim da će Evropska unija želeti da vidi jasne signale o zainteresovanosti za primenu sporazuma o normalizaciji dok budu razmatrali u kolikoj meri je Srbija napredovala u pristupnom procesu“, precizirao je Eskobar.
Prema njegovim rečima, SAD nastavljaju snažnu podršku dijalogu, koji predvodi Evropska unija.
„Vidimo ga kao način za ostvarivanje mirnih i produktivnih odnosa između Kosova i Srbije. Imajući u vidu činjenicu da je u februaru i martu postignut važan dogovor o normalizaciji – strane u procesu želimo da zamolimo da ozbiljno shvate obaveze iz tog sporazuma kako bi napredovale u ispunjavanju postojećih i ranijih obaveza. Želimo da se napredak u okviru dijaloga i Ohridskog sporazuma ostvari tokom ove godine“, ukazao je Eskobar, dodavši da se u četvrtak očekuje neki vid napretka.
Američki diplomata je rekao da je Ohridski sporazum, koji su strane postigle, veoma širokog obima i istorijski, da se radi o istinskom sporazumu o normalizaciji po evropskim merilima, i prilici za napredak jer dve zemlje proces integracija mogu da usklade sa evropskim strukturama.
„Dakle, obema zemljama pruža mogućnost da napreduju u ostvarenju strateških ciljeva – evropskih integracija. Međutim, od njegovog postizanja, bili smo svedoci niza eskalacija i beskorisnih aktivnosti koje su stopirale napredak“, rekao je on.
Istakao je i da je potrebno prevazići sve izazove aktuelne od marta i izrazio uverenje da je to moguće.
„Nadamo se da će ispunjavanjem odredbi i rešavanjem otvorenih pitanja biti moguće zaključiti sve izazove u koje spadaju izbori, registarske tablice, lične karte i druge teme koje bi mogle biti izvor eskalacije. To je zaista važno zbog rešavanja čitavog spektra pitanja, rekao je on.
Eskobar je podsetio u čemu se ogledala eskalacija. Rekao je da su SAD prihvatle inauguraciju gradonačelnika posle izbora na severu Kosova na kojima je izlaznost bila tri odsto, a bile su uverene da se neće preduzimati kontroverzne mere.
„Međutim, uprkos obećanjima i našoj podršci Kosovu – bez koordinacije sa međunarodnom zajednicom, odlučili su da preuzmu neke od opštinskih zgrada. Ukazivali smo vlastima Kosova da nema potrebe za Ukazivali smo vlastima Kosova da nema potrebe za eskalacijom tenzija postavljanjem gradonačelnika u te zgrade. Kada je o srpskoj strani reč, veoma smo zabrinuti zbog činjenice – iako je 90% demonstranata bilo mirno, zbog prisustva onih koji su bili veoma nasilni. Koji su došli pripremljeni da naštete policiji i KFOR-u, a u neredima su povređeni i pojedini novinari“, rekao je on.
