Istraživanje koje je vodio Univerzitet Kalifornije u Irvajnu pruža snažne dokaze koji povezuju izlaganje majke toploti tokom trudnoće sa povećanim rizikom od ozbiljnog morbiditeta majke, sa potencijalnim implikacijama na strategije i intervencije javnog zdravlja.
U radu „Analiza izloženosti toploti tokom trudnoće i ozbiljnog morbiditeta majki“, objavljenom u JAMA Network Open, tim je istražio potencijalnu povezanost između izloženosti majci toploti u životnoj sredini i ozbiljnog morbiditeta majki (SMM).
Studija je obuhvatila 403.602 trudnoće, prosečne starosti od 30,3 godine, sa podacima prikupljenim od Kaiser Permanente Southern California, velike integrisane zdravstvene organizacije. U okviru kohorte, bilo je 3.446 slučajeva SMM (0,9%) tokom 10 godina (2008. do 2018.). Vrednosti temperature tokom trudnoće dodeljene su pojedincima na osnovu njihovih geokodiranih kućnih adresa.
Dugoročna izloženost toploti merena je proporcijama toplotnih dana tokom trudnoće, kategorizovanih kao umereni, jaki i ekstremno toplotni dani. Studija je primetila značajne veze između dugotrajne izloženosti toploti tokom trudnoće i SMM, posebno u vezi sa izloženošću toploti životne sredine u trećem trimestru.
Kratkoročna izloženost toplotnom talasu tokom poslednje nedelje gestacije procenjena je korišćenjem devet različitih definicija toplotnog talasa na osnovu temperaturnih pragova i trajanja. Kratkoročne veze su bile značajne pod različitim definicijama toplotnih talasa. Veličina asocijacija se generalno povećala od najmanje ozbiljnog do najozbiljnijeg izlaganja toplotnom talasu, sa značajnijim asocijacijama uočenim sa ozbiljnijim izlaganjem toploti.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, SMM „…uključuje neočekivane ishode porođaja i porođaja koji rezultiraju značajnim kratkoročnim ili dugoročnim posledicama po zdravlje žene. Koristeći najnoviju listu indikatora, SMM je stalno u porastu poslednjih godina“.
Autori studije UC Irvine ističu da je stopa SMM-a u 2014. bila skoro tri puta veća nego pre 20 godina, i iako su predložena neka objašnjenja, predloženi faktori ne mogu u potpunosti da objasne trend rasta.
Istraživači su pronašli vezu između početka trudnoće (sezona začeća) i ozbiljnog morbiditeta majki (SMM). Autori pominju da su majke koje su započele trudnoću u hladnoj sezoni (od novembra do aprila) bile podložnije izloženosti toploti i da su imale veće povezanosti između izloženosti toploti i SMM u poređenju sa onima koje su zatrudnele u toploj sezoni (od maja do oktobra).
Ovo sugeriše da vreme začeća, koje dovodi do faze trudnoće tokom najtoplijih meseci, može uticati na odnos između izlaganja toploti i SMM.
Studija zaključuje da je i dugotrajna i kratkoročna izloženost majke toploti tokom trudnoće povezana sa većim rizikom od ozbiljnog morbiditeta majke. Ovi rezultati imaju važne implikacije za prevenciju SMM, posebno imajući u vidu trenutne i buduće uticaje klimatskih promena.
Svetska meteorološka organizacija i Evropska služba za klimatske promene Kopernikus objavile su da je avgust 2023. bio najtopliji avgust ikada zabeležen, drugi najtopliji mesec posle jula 2023. Implikacije na ishod trudnoće povezane sa toplotom su hitne, posebno u oblastima koje su najviše pogođene produženim porastom.
Studija takođe naglašava zdravstvene disparitete među majkama sa različitim nivoima obrazovanja. Ovo ukazuje na potrebu za ciljanim intervencijama za smanjenje SMM rizika, posebno među majkama sa niskim socio-ekonomskim statusom.