Lideri zemalja učesnica samita procesa Brdo Brioni, održanog u Skuplju, obavezali su se da će, potvrđujući svoju poziciju u vezi sa politikom proširenja EU i perspektivu za članstvo Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, kao najdirektnijeg doprinosa očuvanju mira i stabilnosti intenzivirati strateški dijalog sa institucijama EU u cilju ubrzanja procesa pristupanja EU i sprečiti zanemarivanje regiona.
U Delaraciji sa regionalnog samita u Skoplju , koju je medijima dostavio Kabinet makedonskog predsednika Steva Pendarovskog, navodi se da je što se stalne ruske agresije na Ukrajinu i efekta prelivanja na Zapadni Balkan tiče, ponavljena potreba za snažnom, otpornom i inkluzivnom EU, sa Zapadnim Balkanom kao svojim delom.
„EU, kao i Zapadni Balkan, treba da budu spremni za proširenje u najkraćem mogućem roku, ali najkasnije do 2030. godine kako bi se taj cilj ostvario“, stoji u Deklaraciji sa samita.
Navodi se da su lideri prepoznali činjenicu da su sveobuhvatne političke, ekonomske i društvene reforme ključne za pristupanje EU. Lideri su se, navodi se, obavezali da će intenzivirati napore u sprovođenju reformi na Zapadnom Balkanu u cilju jačanja vladavine prava, napretka, funkcionisanja demokratskih institucija i javne uprave.
„Potvrđujemo da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi od suštinskog značaja za napredak na odgovarajućim putevima EU. Obavezujemo se da ćemo zajedno raditi na negovanju atmosfere međusobnog poverenja, razumevanja, mirnog i trajnog rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja i solidarnosti među nama. Ističemo važnost postizanja vidljivih koristi i mogućnosti za građane Zapadnog Balkana i prije formalnog pristupanja“, navodi se u Deklaraciji.
Lideri zemalja učesnica samita pozvali su EU da razmotri otvaranje puteva koji bi omogućili Zapadnom Balkanu da pristupi specifičnim politikama, inicijativama i fondovima EU, čime bi se ljudima na Zapadnom Balkanu danas približile neke od prednosti članstva u EU. U tom smislu, istakli su hitnost korišćenja nove metodologije pregovora kako bi se ubrzao proces pristupanja EU zasnovan na zaslugama, kao i da bi se obezbedio napredak postepene integracije EU i regiona tokom proširenja.
Kada je o borbi protiv efekata klimatskih promena i njihovo ublažavanje, u Deklaraciji se navodi da su učesnici samita prepoznali hitnu potrebu prilagođavanja brzo rastućoj pretnji klimatskih promena u regionu i naglasili da je prilagođavanje klimatskim promenama zajednička odgovornost koja zahteva zajedničke napore vlada, civilnog društva, privatnog sektorar i međunarodnih partnera.
„Ovi napori treba da budu koordinisani sa EU i srodnim programima. Rešavanje izazova klimatskih promena, zelene tranzicije i zelenog rasta, zajedno sa povećanom diverzifikacijom energije i prelaskom na obnovljivu energiju i efikasnost, treba dalje napredovati. Posvećeni smo ubrzanju tranzicije na obnovljive izvore energije i poboljšanju energetske efikasnosti kako bismo smanjili koncentraciju ugljendioksida i obezbedili održivu energetsku budućnost“, stoji u Deklaraciji.
Lideri zemalja učesnica samita Brdo Brioni su pozdravili Paket energetske podrške Zapadnom Balkanu od milijardu evra, kojim EU proširuje mere solidarnosti preduzete unutar EU nakon agresije Ruske Federacije na Ukrajinu, kao što su podrška ugroženim domaćinstvima i izgradnja nove energetske infrastrukture.
„Poplave koje su ove godine zadesile Sloveniju i Hrvatsku, kao i šumski požari širom regiona, potvrda su potrebe zajedničkog rada i uzajamne pomoći u suočavanju sa zajedničkim izazovima“, stoji u Deklaraciji.
Kada je reč o zadržavanju mladih u zemljama Zapadnog Balkana, lideri su se saglasili da njihovo iseljavanje ima značajne posledice po dugoročnu vitalnost društava, održivi ekonomski rast i društveni napredak.
„Prepoznajemo suštinski značaj zadržavanja mladih na Zapadnom Balkanu. Čvrsto verujemo da je iskorištavanje potencijala mladih od vitalnog značaja za napredak naših društava i postizanje dugoročnog prosperiteta. Ističemo važnost saradnje sa EU i podrške u zadržavanju mladih u regionu. Angažovanje i partnerstvo sa EU su ključni za obezbeđivanje uspešne implementacije strategija koje imaju za cilj negovanje i iskorištavanje potencijala mladih ljudi“, navodi se u dokumentu koji je objavio Kabinet Pendarovskog.
Ističe se i da učesnici samita, kako se navodi, slave raznolikost regiona Zapadnog Balkana i posvećeni su promovisanju kulturne razmene i razumevanja među mladima.
„Negovanjem inkluzivnih i otvorenih društava, cilj nam je da stvorimo okruženje koje će podstaći mlade pojedince da ostanu ili se vrate i doprinesu kolektivnom razvoju regiona. Prepoznajemo važnost kvalitetnog obrazovanja. Radićemo na unapređenju obrazovnih sistema i povećanju mogućnosti za mlade ljude da steknu odgovarajuće kompetencije i veštine. Posvećeni smo stvaranju atraktivnog i konkurentnog poslovnog okruženja koje podstiče inovacije, preduzetništvo i otvaranje novih radnih mesta, čime ćemo zadržati mlade ljude u regionu“, stoji u Deklaraciji.
