Novim studentima ili onima koji se vraćaju nakon letnjeg raspusta može biti teško da budu daleko od kuće.
Čežnja za domom je normalna reakcija. To doživljava oko 30% svih studenata i 70% studenata prve godine. Iako se to može desiti u bilo kom trenutku, najčešće je u prvih nekoliko meseci.
Stefani Marčelo, glavni psiholog na bihevioralnoj zdravstvenoj zaštiti Univerziteta Rutgers u Nju Brunsviku, N.J., nudi neke predloge kako da to malo olakša.
„Čuga za kućom ima tendenciju da se smanji nakon prvog semestra, ali zavisi koliko brzo osoba to prevaziđe“, rekao je Marčelo u saopštenju za medije Rutgersa.
Fizički znaci mogu uključivati poremećen san, nedostatak apetita, glavobolje, vrtoglavicu i povećan rizik od infekcije, posebno gastrointestinalne.
Učenika mogu zaokupiti misli o kući ili povratku kući, osećati se pesimistično u pogledu svog novog okruženja ili imati poteškoća sa koncentracijom.
Ostali znaci su osećaj depresije, anksioznosti, razdražljivosti, tuge ili osećaj izolacije ili usamljenosti.
Neki ljudi mogu biti skloniji ovim osećanjima, uključujući one sa drugim stresorima ili nedostatkom društvene podrške.
Faktori rizika za osećaj čežnje za domom uključuju sposobnost da se zagrejemo za nove ljude i situacije; da li je neko želeo da se iseli iz kuće; kako prijatelji i porodica kod kuće doživljavaju selidbu; i njihov ukupni odnos prema iskustvu. Očekivanje da ćete osećati nostalgiju može izazvati ta osećanja.
Marčelo predlaže da učenici koji nostalgiju za domom priznaju svoja osećanja i da se ne trude da ih kontrolišu.
„Podsetite se da je ovo uobičajeno, normalno iskustvo za studente koji prvi put odlaze od kuće“, rekla je ona.
Razgovarajte sa prijateljima i porodicom kod kuće. Ali takođe se fokusirajte na izgradnju novih veza i društvenih odnosa.
Smislite kako da ponovo kreirate ono što vam nedostaje kod kuće, kao što je bavljenje sportom koji ste oduvek voleli.
Održavajte aktivan, zdrav način života uz nove rutine da izađete iz spavaonice, da se zdravo hranite i da vežbate.
Razgovarajte sa nekim o svojim osećanjima.
Ne propustite časove, ostanite u svojoj sobi ili preskočite događaje u kampusu. Uključite se.
Roditelji i cimeri mogu pomoći tako što će podstaći učenike za koje sumnjaju da su nostali za domom da se uključe. Podsetite ih u čemu uživaju kod kuće. Ponudite predloge kako bi mogli da kreiraju neke od ovih aktivnosti u kampusu.
Podržite ih, ali ih nemojte ohrabrivati da prečesto idu kući, rekao je Marčelo.
„Čuga za domom može dovesti do depresije. Obratite pažnju ako primetite da čežnja za domom utiče na njihov svakodnevni život. Ako učenik ostane nepovezan, odbija prilike da upozna ljude i ako gore pomenuti simptomi potraju, obratite se profesionalcu za pomoć“, kaže Marčelo.