Ljudi koji žive sa plućnim bolestima, kao što su astma i hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP), suočavaju se sa još većim rizicima od klimatskih promena, prema izveštaju stručnjaka objavljenom danas u European Respiratory Journal.
Izveštaj objedinjuje dokaze o tome kako će efekti klimatskih promena, kao što su toplotni talasi, šumski požari i poplave, pogoršati poteškoće sa disanjem za milione ljudi širom sveta, posebno bebe, malu decu i starije osobe.
U ime Evropskog respiratornog društva, koje predstavlja više od 30.000 specijalista za pluća iz 160 zemalja, autori pozivaju Evropski parlament i vlade širom sveta da hitno smanje emisije gasova staklene bašte i ublaže posledice klimatskih promena.
Profesor Zorana Jovanović Andersen, predsednica Komiteta za životnu sredinu i zdravlje Evropskog respiratornog društva sa sedištem na Univerzitetu u Kopenhagenu, bila je autorka izveštaja „Klimatske promene i respiratorno zdravlje: izjava o stavu Evropskog respiratornog društva“.
Ona je rekla: „Klimatske promene utiču na zdravlje svih, ali je moguće da su respiratorni pacijenti među najugroženijim. To su ljudi koji već imaju poteškoće sa disanjem i daleko su osetljiviji na našu promenljivu klimu. Njihovi simptomi će se pogoršati, a za neke i ovo biće fatalan.“
„Zagađenje vazduha već šteti našim plućima. Sada posledice klimatskih promena postaju glavna pretnja respiratornim pacijentima.“
Prema izveštaju, ovi efekti uključuju više temperature i naknadno povećanje alergena u vazduhu, kao što je polen. Oni takođe uključuju češće ekstremne vremenske prilike kao što su toplotni talasi, suše i šumski požari, koji dovode do epizoda ekstremnog zagađenja vazduha i prašnih oluja, kao i obilnih padavina i poplava, što dovodi do veće vlažnosti i buđi u kući.
Izveštaj posebno naglašava dodatni rizik za bebe i decu, čija se pluća još uvek razvijaju.
Ove godine su postavljeni novi rekordi za visoke temperature širom sveta, a Evropa je iskusila toplotne talase, razorne požare, kišne oluje i poplave.
„Kao respiratorni lekari i medicinske sestre, moramo da budemo svesni ovih novih rizika i da učinimo sve što možemo da pomognemo u ublažavanju patnje pacijenata“, rekao je profesor Jovanović Andersen. „Takođe moramo da objasnimo rizike našim pacijentima kako bi se mogli zaštititi od štetnih efekata klimatskih promena.“
Postojeći standardi Evropske unije (EU) o kvalitetu vazduha su znatno iznad onih postavljenih u Smernicama za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije (SZO) (25 mikrograma po kubnom metru za fine čestice [PM 2,5] i 40 mikrograma po kubnom metru za azot dioksid u EU u poređenju sa 5 mikrograma po kubnom metru za PM 2,5 i 10 mikrograma po kubnom metru za azot dioksid u smernicama SZO). Međutim, EU trenutno revidira svoju Direktivu o kvalitetu ambijentalnog vazduha.
Profesor Jovanović Andersen je rekla: „Sadašnja ograničenja su zastarela i ne štite zdravlje građana EU. Ambiciozni novi standardi kvaliteta vazduha bi obezbedili čistiji vazduh i bolje zdravlje za sve Evropljane, kao i pomogli u ublažavanju krize klimatskih promena. Evropski parlament da usvoji i primeni bezbednija ograničenja bez odlaganja.“
„Svi moramo da udišemo čist, bezbedan vazduh. To znači da nam je potrebna akcija kreatora politike da bismo ublažili uticaje klimatskih promena na našu planetu i naše zdravlje.“
Evropsko respiratorno društvo (ERS) razvilo je sopstvenu politiku održivosti, uključujući inicijative za smanjenje emisije gasova staklene bašte. Na primer, 2022. godine ERS je počeo da meri svoje emisije ugljenika kako bi obezbedio merilo za poboljšanje. ERS takođe usklađuje svoje strategije i politike sa ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija.
