Pre skoro milion godina, neki razorni događaj umalo je zbrisao pretke čovečanstva.
Genomski podaci od 3.154 moderna čoveka sugerišu da je populacija smanjena sa otprilike 100.000 na samo 1.280 jedinki koje se razmnožavaju pre oko 900.000 godina. To je zapanjujući pad populacije od 98,7 odsto koji je trajao 117.000 godina i mogao je da dovede čovečanstvo do izumiranja.
Činjenica da smo danas ovde, i tako brojni, dokaz je da nije bilo. Ali rezultati, prema timu koji predvode genetičari Haipeng Li sa Kineske akademije nauka i Ji-Hsuan Pan sa istočnokineskog normalnog univerziteta u Kini, objasnili bi čudan jaz u ljudskom fosilnom zapisu u pleistocenu.
„Jaz u afričkim i evroazijskim fosilnim zapisima može se objasniti ovim uskim grlom u ranom kamenom dobu hronološki“, kaže antropolog Đorđo Manci sa Univerziteta Sapijenca u Rimu u Italiji. „To se poklapa sa ovim predloženim vremenskim periodom značajnog gubitka fosilnih dokaza.“
Uska grla stanovništva, pošto je poznato značajno smanjenje broja grupa, nisu neuobičajena. Kada je vrsta uništena događajem kao što je rat, glad ili klimatska kriza, rezultujući pad genetske raznolikosti može se pratiti kroz potomstvo preživelih. Na taj način znamo da je usko grlo ljudske populacije na severnoj hemisferi takođe postojalo mnogo u novije vreme, pre nekih 7.000 godina.
Međutim, što dalje u prošlost želite da pogledate, to postaje izazovnije da se izvuče značajan signal.
Za ovu najnoviju analizu, istraživački tim je razvio novu metodu nazvanu brzi infinitezimalni proces spajanja vremena (FitCoal) kako bi se zaobišlo nagomilavanje numeričkih grešaka koje su obično povezane sa pokušajem da se razotkriju ti prošli događaji.
Koristili su FitCoal da analiziraju genomske podatke 3.154 ljudi iz celog sveta, iz 10 afričkih i 40 neafričkih populacija, posmatrajući kako su se genetske loze razišle tokom vremena. Njihovi rezultati su pokazali značajno usko grlo u populaciji od pre oko 930.000 do 813.000 godina, što je dovelo do trenutnog gubitka genetske raznolikosti do 65,85 procenata.
Što se tiče toga šta je uzrokovalo usko grlo, nikada nećemo biti 100 posto sigurni koji su sve faktori mogli biti doprinosi, ali u to vreme se odigrao jedan veliki događaj koji je mogao da igra ulogu – tranzicija srednjeg pleistocena, tokom koji su ciklusi glacijacije Zemlje dramatično promenili.
Moguće je da su klimatska previranja mogla proizvesti uslove koji nisu bili ljubazni prema ljudskoj populaciji koja se borila za opstanak u to vreme, što je rezultiralo glađu i sukobima koji su dodatno smanjili broj stanovništva.
„Novo otkriće otvara novo polje u ljudskoj evoluciji jer izaziva mnoga pitanja“, kaže Pan, „kao što su mesta gde su ovi pojedinci živeli, kako su prevazišli katastrofalne klimatske promene i da li je prirodna selekcija tokom uskog grla ubrzala evoluciju ljudskog mozga“.
Čini se da je usko grlo doprinelo još jednoj zanimljivoj osobini ljudskog genoma: fuziji dva hromozoma da bi se formirao hromozom 2.
Ljudi imaju 23 para hromozoma; svi drugi danas živi hominidi – koji se sastoje od velikih majmuna – imaju 24. Čini se da je formiranje hromozoma 2 bio događaj specijacije koji je podstakao ljude na drugačiji evolucioni put.
„Ovi nalazi su samo početak“, kaže Li. „Budući ciljevi sa ovim znanjem imaju za cilj da naslikaju potpuniju sliku ljudske evolucije tokom ovog prelaznog perioda iz ranog u srednji pleistocen, koji će zauzvrat nastaviti da razotkriva misteriju ranog ljudskog porekla i evolucije.“
