Nova studija Charite-Universitatsmedizin Berlin i Centra Maks Delbrik otkrila je da su mnogi ljudi sa post-COVID sindromom koji pate od umora šest meseci nakon infekcije koronavirusom i dalje teško fizički oštećeni do 20 meseci nakon toga.
Velika većina pacijenata kod kojih se razvije mijalgični encefalomijelitis/sindrom hroničnog umora (ME/CFS) ostaje teško bolesna, bez promena. Nasuprot tome, pacijenti sa sličnim simptomima koji ne ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za ME/CFS doživljavaju postepeno poboljšanje simptoma. Studija je objavljena u časopisu eClinicalMedicine.
Za pacijente koji i dalje imaju zdravstvene probleme tri meseca nakon infekcije SARS-CoV-2, sa simptomima koji traju najmanje dva meseca i bez drugog objašnjenja za ove probleme, kaže se da imaju post-COVID sindrom (PCS), takođe poznat kao „dugo KOVID.“ Simptomi se veoma razlikuju.
Mnogi ljudi imaju problema sa disanjem, probleme sa koncentracijom ili malo ili nimalo izdržljivosti. Veliki deo ljudi sa PCS žali se na umor koji se jedva popravlja normalnim odmorom i oporavkom. U mnogim slučajevima, ovi ljudi se bore da se nose sa svakodnevnim životom, a čak i mali napor pogoršava njihovo stanje, fenomen poznat kao netolerancija na napor. Ova situacija je znatno češća kod žena nego kod muškaraca.
Pacijenti i drugi se prirodno pitaju koliko dugo će ovi simptomi trajati. Nalazi brojnih studija su sada dostupni za prvih nekoliko meseci nakon infekcije. Prema ovom istraživanju, oporavak generalno traje duže što je početna infekcija bila teža. Mnogi ljudi – ali nažalost ne svi – vide poboljšanje simptoma u roku od godinu dana. Dugotrajno napredovanje bolesti kod ovih pacijenata do sada je bilo nejasno.
Studija koja je upravo objavljena fokusira se na ljude koji i dalje pate od teškog umora i netolerancije na napor šest meseci nakon zaraze SARS-CoV-2. Za razliku od studija zasnovanih isključivo na opisima simptoma pacijenata, ova studija je uključivala sveobuhvatan medicinski pregled 106 učesnika – većinom žena – u tri vremenska perioda u intervalima od nekoliko meseci.
„Nažalost, naši podaci pokazuju da su ljudi sa post-COVID sindromom koji imaju jak umor i dalje bolesni više od godinu i po dana nakon početne infekcije“, kaže dr Judith Bellmann-Strobl, poslednji autor studije i viši lekar sa Neuroimunološka ambulanta u Centru za eksperimentalna i klinička istraživanja (ECRC), zajednička institucija Charite i Mak Delbruck centra. „Samo polovina njih – polovina koja se ne manifestuje punim spektrom simptoma ME / CFS – doživljava postepeno poboljšanje barem nekih simptoma.“
Istraživači su prošle godine primetili da osobe koje dugo pate od COVID-a sa teškim umorom i netolerancijom na napor spadaju u dve grupe. Neki od pacijenata ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za ME/CFS, kompleksnu neuroimunološku bolest sa ključnim simptomima teškog zamora, netolerancije na napor i pogoršanja simptoma nakon napora koji mogu dovesti do fizičkog invaliditeta. Pacijenti u drugoj grupi imaju slične simptome, ali su njihovi simptomi posle napora uglavnom blaži i ne traju tako dugo.
Nova studija pokazuje da ova druga grupa doživljava izvesno poboljšanje tokom vremena, ne samo u pogledu umora, već iu smislu opšte slabosti, bola i problema sa koncentracijom. Funkcionalne sposobnosti ovih ljudi su se često poboljšavale, a neki od onih koji su proučavali bili su u mogućnosti da se vrate na posao. Nasuprot tome, pacijenti sa ME/CFS posle COVID-a nisu primetili bilo kakvu promenu u simptomima. Bilo je vrlo malo izuzetaka. „Sedam od 55 pacijenata sa ME/CFS doživelo je poboljšanje svojih fizičkih oštećenja“, objašnjava Bellmann-Strobl. „Ali još uvek nemamo objašnjenje za ovo, i nismo bili u mogućnosti da identifikujemo nikakve medicinske zajedničke karakteristike.“
Još jedno zapažanje napravljeno u studiji može biti korisno u budućnosti u proceni kako će post-COVID sindrom napredovati kod ljudi koji ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za ME/CFS: što je jačina stiska ovih pacijenata bila jača na početku bolesti, to je manje ozbiljno njihovi simptomi su bili i do 20 meseci kasnije.
„Snaga držanja nije bila samo parametar za to koliko je bolest bila teška na početku, već i prediktor kako će ME/CFS napredovati“, objašnjava prof. Carmen Scheibenbogen, vršilac dužnosti direktora Instituta za medicinsku imunologiju u Chariteu i direktor Centra za umor Charite. Ona i Bellmann-Strobl bili su glavni istraživači u studiji. „Pre nego što budemo mogli da koristimo snagu hvata kao prognostički faktor, potrebne su nam dalje studije kako bismo potvrdili koliko je to značajno“, ističe Šajbenbogen.
„SZO procenjuje da broj ljudi koji žive sa dugotrajnim kovidom u Evropi trenutno iznosi oko 36 miliona. Većina njih doživljava smetnje u svakodnevnom životu, a mnogi više uopšte ne mogu da vode normalan život“, objašnjava ona. „Čak i pre pandemije, procenjuje se da je u Evropi bilo tri miliona ljudi sa ME/CFS, a podaci koje sada imamo sugerišu da ih je sada duplo veći broj zbog pandemije. Naša studija pokazuje da većina ljudi sa ME/CFS ostaje teško bolestan. Osim što pojačamo naše napore da pronađemo efikasne terapije, to takođe znači da moramo brzo uspostaviti zdravstvene ustanove u kojima pacijenti mogu dobiti multidisciplinarnu negu zasnovanu na trenutnim naučnim nalazima i kliničkom iskustvu.“
U nedostatku tretmana koji ne samo da ublažavaju simptome i umesto toga idu ka osnovnom uzroku post-COVID sindroma i ME/CFS, glavna preporuka Bellmann-Strobla za pacijente je da se pridržavaju tempo kako ne iscrpe svoje energetske rezerve i ne da se prenaprezaju. Alati koji mogu pomoći u tome uključuju fitnes trackere ili pedometre, monitore otkucaja srca, dnevnike aktivnosti i vežbe opuštanja. „Pejsing može da spreči slabost nakon napora, pogoršanje stanja osobe. Što pacijenti bolje rade sa pejsingom, to su im simptomi manje izraženi. Ljudi bi trebalo da budu veoma pažljivi u osećaju svojih granica u pogledu napora. Stručno savetovanje može pomoći da se spreči prenaprezanje“.
ME/CFS (mijalgični encefalomijelitis/sindrom hroničnog umora) je teška neurološka bolest koja je obično uzrokovana infekcijom i često postaje hronično stanje. Njegova glavna karakteristika je malaksalost nakon napora, koja podrazumeva značajno pogoršanje simptoma nakon manjeg fizičkog ili mentalnog napora. Ovaj oblik malaksalosti se može razviti tek nekoliko sati kasnije ili čak sledećeg dana i obično traje do sledećeg dana ili, u mnogim slučajevima, nekoliko dana ili čak duže. Povezan je sa fizičkom slabošću i često sa glavoboljom ili bolovima u mišićima, a takođe često uključuje neurokognitivne, autonomne i imunološke simptome.
Pre pandemije, incidencija ME/CFS na nivou svetske populacije procenjena je na oko 0,3%. Stručnjaci veruju da je broj onih koji žive sa ovim stanjem značajno porastao kao rezultat pandemije COVID-19. Patogeni kao što su Epstein-Barr virus, virus gripa, virus denge i enterovirusi su ranije identifikovani kao pokretači ME/CFS. Mnogi slučajevi ME/CFS su takođe primećeni kod ljudi koji su zarazili prvi SARS koronavirus u periodu 2002–2003. ME/CFS se razlikuje od umora nakon virusa, koji može trajati nedeljama do mesecima nakon mnogih zaraznih bolesti.
