Kost koju je u pećini pronašao međunarodni tim antropologa u Francuskoj možda predstavlja do sada nepoznatu lozu Homo sapiensa. Studija je objavljena u časopisu Scientific Reports.
Grotte du Renne je pećina u Francuskoj; već nekoliko decenija je u fokusu arheoloških istraživanja. Ovakva istraživanja su pokazala da u pećini postoje slojevi od istorijske važnosti, pri čemu dublji slojevi predstavljaju vremenski period kada su pećinu zauzeli neandertalci, a viši slojevi predstavljaju vremenski period kada su anatomski moderni ljudi (AMH) zauzimali pećinu.
Između tih slojeva je još jedan koji predstavlja vremenski period kada su dva hominida možda koegzistirala. Kameni alati pronađeni u sloju pripisani su ranom Šatelperonskom tehno-kulturnom kompleksu, iako se naučnici nisu mogli složiti da li su ih napravili neandertalci, AMH ili oboje. U ovom novom naporu, istraživački tim je uzeo novi pogled na kost koja je iskopana iz pećine pre nekoliko decenija – kost kuka koja se zove ilium.
Istraživači su otkrili da je kost bila od novorođenčeta. Takođe su verovali da to nije neandertalac. Upoređujući ga sa drugim neandertalskim kostima i sa 32 moderne bebine kosti, otkrili su da nije u skladu ni sa jednom vrstom. Njegov oblik je bio drugačiji od neandertalskog i malo drugačiji od AMH. Oni su primetili da je neobičan oblik izvan granica onoga što bi se smatralo normalnom varijacijom kod ljudi. To, zaključili su, sugeriše da kost predstavlja ranije nepoznatu lozu Homo sapiensa sa morfologijom koja se malo razlikuje od AMH.
Istraživači sugerišu da su alati iz tehno-kulturnog kompleksa Chatelperronian možda bili rezultat difuzije. Prema takvom scenariju, AMH bi razvili alate, a neandertalci bi kopirali njihove inovacije. Takođe su ih mogli modifikovati tako da odgovaraju njihovim sopstvenim jedinstvenim potrebama, što je primer vrste hibridizacije za koju se veruje da je postojala u mnogim delovima Evrope u vreme kada su neandertalci i AMH koegzistirali.
