Izloženost relativno visokim nivoima zagađenja vazduha povezana je sa povećanom upotrebom usluga mentalnog zdravlja u zajednici od strane ljudi sa demencijom, navodi se u velikoj dugoročnoj studiji koja se fokusira na veliku oblast Londona sa gustim saobraćajem i objavljena u BMJ Mental Health.
Smanjenje nivoa azot-dioksida i čestica moglo bi smanjiti potražnju u urbanim sredinama i pomoći da se oslobode resursi u preopterećenim psihijatrijskim službama, sugerišu istraživači.
Procenjuje se da u Velikoj Britaniji 850.000 ljudi živi sa demencijom, a predviđa se da će se taj broj povećati na 2 miliona do 2050. godine, zajedno sa starenjem stanovništva. Demencija je već vodeći uzrok smrti u Velikoj Britaniji, napominju istraživači.
Dobar deo istraživanja se fokusirao na efekte zagađenja vazduha u starijoj dobi, uključujući njegovu potencijalnu ulogu u ubrzavanju kognitivnog pada i demencije, dodaju oni.
Ali dok je zagađenje vazduha povezano sa povećanom upotrebom zdravstvenih usluga od strane osoba sa demencijom, ove studije su se uglavnom fokusirale na bolničke usluge, a ne na usluge u zajednici, gde se većina ljudi sa ovim stanjem zbrinjava u Velikoj Britaniji.
Da bi popunili ovaj jaz u znanju, istraživači su se osvrnuli na korišćenje usluga mentalnog zdravlja u zajednici tokom 9 godina od strane 5024 starijih ljudi (65 i više) koji žive u 4 okruga Južnog Londona nakon njihove početne dijagnoze demencije između 2008. i 2012.
Preko polovine (54%, 2718) ima dijagnozu Alchajmerove bolesti, koja je uzrokovana naslagama plaka i zapetljanjima u mozgu; peti (20%,1022) je imao vaskularnu demenciju, koja je uzrokovana oštećenjem krvnih sudova u mozgu; a preko četvrtine (26,5%,1330) imalo je drugu ili nespecificiranu demenciju.
Kvartalno objavljene procene dva glavna zagađivača vazduha — azot-dioksida (NO 2 ) i čestica (PM2,5 i PM10) — koje pokrivaju područje oko domova učesnika povezane su sa njihovim anonimnim zapisima o mentalnom zdravlju za period 2008-12.
Izloženost svim zagađivačima vazduha bila je najveća kod ljudi sa vaskularnom demencijom, a najmanja kod osoba sa Alchajmerovom bolešću.
Period praćenja je podeljen na tri vremenske tačke: do 12 meseci; do 5 godina; i do 9 godina nakon dijagnoze.
U prvoj godini praćenja, veća izloženost svim zagađivačima vazduha bila je povezana sa povećanjem korišćenja usluga mentalnog zdravlja u zajednici od strane osoba sa demencijom, nakon uzimanja u obzir potencijalno uticajnih faktora.
Što je veći nivo izloženosti, veća je upotreba ovih usluga, posebno za izloženost NO 2 . Ovo je bilo posebno primetno među onima sa vaskularnom demencijom.
U poređenju sa onima koji žive u oblastima sa najnižim nivoom izloženosti NO 2 , oni koji žive u oblastima sa najvišim nivoom izloženosti imali su 27% veće šanse da koriste ove usluge.
A oni koji su bili izloženi najvišim nivoima veoma malih čestica (PM2,5) imali su 33% veće šanse da koriste usluge mentalnog zdravlja.
Povezanost između PM2,5 i češćeg korišćenja usluga mentalnog zdravlja i dalje je bila evidentna 5 i 9 godina kasnije za osobe sa Alchajmerovom bolešću i vaskularnom demencijom, ali su bile najuočljivije za one sa vaskularnom demencijom.
Tokom perioda istraživanja, Mini ispit mentalnog stanja (MMSE) korišćen je za merenje funkcije mozga, a skala ishoda zdravlja nacije (HoNOS65+) za merenje fizičkog zdravlja i društvene aktivnosti.
U svim vremenskim tačkama, izloženost NO 2 bila je povezana sa višim HoNOS65+ rezultatima, što ukazuje na lošije zdravstveno i socijalno funkcionisanje, uključujući kapacitet za rutinske aktivnosti svakodnevnog života, ali ne i na lošiju spoznaju. Slični nalazi su se pojavili i za čestice.
Zagađenje vazduha nije bilo povezano sa funkcijom mozga mereno MMSE rezultatima tokom perioda studije. Ali izloženost NO 2 bila je povezana sa višim HoNOS65+ rezultatima u svim vremenskim tačkama, što ukazuje na lošije zdravstveno i socijalno funkcionisanje, uključujući kapacitet za rutinske aktivnosti svakodnevnog života. Slični nalazi su se pojavili i za PM2.5.
Ovo je opservaciona studija i stoga se ne mogu izvući čvrsti zaključci o uzroku i posledici. Istraživači takođe priznaju da nisu bili u mogućnosti da procene uticaj izloženosti zagađivačima u ranom životu ili fluktuacije u izloženosti tokom 9 godina, ili promene u izloženosti zbog mobilnosti u stambenim jedinicama ili vremena van kuće.
Ipak, na osnovu svojih nalaza, oni procenjuju da ako bi godišnja izloženost PM2,5 u Londonu (11,6 µg/m 3 2019.) pala na 5 µg/m 3, kako je preporučila Svetska zdravstvena organizacija, broj mentalnog zdravlja u zajednici kontakti sa uslugama osoba sa demencijom mogli bi se smanjiti za 13% godišnje.
Slično tome, smanjenje godišnjih nivoa NO 2 (39 µg/m 3 u 2019.) na preporučenu granicu od 10 µg/m 3 moglo bi smanjiti godišnje kontakte sa službom za mentalno zdravlje za 38%.
Ove procene će se verovatno primeniti na druge velike gradove u zemljama sa visokim prihodima sa gustim dizel saobraćajem, sugerišu oni.
„Na osnovu predstavljenih dokaza, tvrdimo da bi se zagađenje vazduha moglo smatrati važnim ciljem na nivou populacije za smanjenje upotrebe usluga mentalnog zdravlja kod osoba sa demencijom, posebno za one sa vaskularnom demencijom“, pišu oni.
Oni dodaju: „Smanjenje zagađenja vazduha, a posebno NO 2 kroz intervencije javnog zdravlja, kao što je proširenje zona ultra niskih emisija, moglo bi potencijalno poboljšati funkcionisanje i putanje bolesti za osobe sa demencijom.
„Smanjenje izloženosti zagađivačima moglo bi smanjiti upotrebu usluga mentalnog zdravlja kod osoba sa demencijom, oslobađajući resurse u već znatno opterećenim psihijatrijskim službama.“
